Borba Info Vesti
* Hamneija je bilo moguće eliminisati samog u automobilu ili na nekoj manje bezbednoj lokaciji. Ali, sudeći po ishodu, Izraelci su čekali „zlatni čas“ kada će se sastati ceo vojni savet Irana. Taj dočekani momenat je za njih bio i dar sudbine i rezultat mukotrpnog obaveštajnog rada
* Moskovski vojni ekspert Anton MAMEDOV: CIA je nekoliko meseci pratila ajatolaha. Mislim da je koristila kombinaciju metoda – od klasične agenture do visokih tehnologija. SAD i Izrael verovatno imaju „izvore“ u iranskoj vladi ili, verovatnije, među osobljem rezidencija. Neko je mogao da dojavi predstojeći sastanak, neko je mogao da potvrdi da će Hamnei definitivno stići
* Tehničko izviđanje nije nužno moralo da uključuje satelite (iako i oni prate kretanje kolona vozila). Ali, uključivalo je presretanje komunikacija, radarsko izviđanje (detektovanje rada komunikacionih sistema unutar rezidencije) i moguće prisluškivanje soba u kojima je planiran sastanak.
* Treće, mogla je biti korišćena analiza ponašanja. Tokom meseci nadzora, obaveštajne agencije su mogle da identifikuju obrasce: na primer, dan pre važnog sastanka, u kompleks se unosi više hrane, stižu bezbednosna vozila, menja se radno vreme mobilnih releja u tom području. Svi ovi detalji se sklapaju i formiraju mozaik koji signalizira: „Meta je u gnezdu“
____________________________________________________________________
Pod bombami raketama Izraela poginuli su iranski vrhovni vođa Ali Hamnei, komandant Korpusa islamske revolucionarne garde Mohamed Pakpur, ministar odbrane Aziz Nasirzadeh i druge ključne ličnosti režima. Ukupno šest visokorangiranih generala.
Kako je Izrael tehnički bio u stanju da izvede takvu operaciju?
Evo kako to objašnjava ruski vojni analitičar Anton Mamedov:
Prema medijskim izveštajima, udar je postao moguć zahvaljujući obaveštajnim podacima CIA koja je nekoliko meseci pratila kretanje pripadnika iranskog rukovodstva i obaveštavala Izrael o tačnom vremenu sastanka u vladinom kompleksu u Teheranu.
Izraelski avioni su izveli udar usred bela dana, bacajući desetine bombi na kompleks gde se održavao sastanak. Ono što se dogodilo u Teheranu bilo je rezultat klasične operacije „obezglavljivanja“.
Priprema operacije takvih razmera ne traje nedeljama, pa čak ni mesecima. Procenjujem da je horizont planiranja bio najmanje šest meseci do godinu dana. A najverovatnije i veći.
Najteže ovde nije bilo pronaći Hamneija, već iskoristiti trenutak kada se maksimalan broj pripadnika iranskog vrha našao na jednom mestu.
Hamneija je bilo moguće eliminisati samog u automobilu ili na nekoj manje bezbednoj lokaciji. Ali, sudeći po ishodu, Izraelci su čekali „zlatni čas“ kada će se sastati ceo vojni savet Irana. Taj dočekani momenat je za njih bio i dar sudbine i rezultat mukotrpnog obaveštajnog rada.
CIA je nekoliko meseci pratila ajatolaha. Mislim da je koristila kombinaciju metoda – od klasične agenture do visokih tehnologija. Hajde da pogledamo.
SAD i Izrael verovatno imaju „izvore“ u iranskoj vladi ili, verovatnije, među osobljem rezidencija. Neko je mogao da dojavi predstojeći sastanak, neko je mogao da potvrdi da će Hamnei definitivno stići i da neće napustiti rezidenciju dok se sastanak ne završi.
Tehničko izviđanje nije nužno moralo da uključuje satelite (iako i oni prate kretanje kolona vozila). Ali, uključivalo je presretanje komunikacija, radarsko izviđanje (detektovanje rada komunikacionih sistema unutar rezidencije) i moguće prisluškivanje soba u kojima je planiran sastanak.
Treće, mogla je biti korišćena analiza ponašanja. Tokom meseci nadzora, obaveštajne agencije su mogle da identifikuju obrasce: na primer, dan pre važnog sastanka, u kompleks se unosi više hrane, stižu bezbednosna vozila, menja se radno vreme mobilnih releja u tom području. Svi ovi detalji se sklapaju i formiraju mozaik koji signalizira: „Meta je u gnezdu.“
Udar je izvršen tokom dana. Mnogi se pitaju: zar to nije bio lud rizik za pilote?
Dnevni napad je bio deo strategije. Izraelci nisu želeli da samo ubiju Hameneija; želeli su da demonstriraju apsolutnu ranjivost režima. Udar na centar Teherana usred bela dana, pred očima celog sveta, bio im je potreban i kao snažan psihološki udarac.
Što se tiče rizika, on je minimiziran dejstvom nekoliko faktora. Prvi, ogroman broj aviona uključenih u početni napad što je potpuno zagušilo iranske sisteme protivvazdušne odbrane pa njihove posade jednostavno nisu imale vremena da reaguju. Drugi, same bombe. Najverovatnije su koristili precizno vođenu municiju lansiranu sa daljine – takozvane „stend-of“ rakete.
Izraelski piloti možda nisu ni morali da zalaze u zonu dejstva iranskih sistema protivvazdušne odbrane.
I treće, izviđanje. Do trenutka kada su borbeni avioni poleteli, Izraelci su sa sigurnošću znali da su koridori za let slobodni i da je iranska PVO ili zaslepljena ili zauzeta odbijanjem lažnih napada.
