Borba Info Vesti
SAD tajno raspoređuju elitne specijalne snage na Bliski istok, dok treći nosač aviona „Džordž H. V. Buš“, ubrzano pristupa regionu, pripremajući teren za mogući napad na Iran. Noćni letovi „nevidljivih“ MC-130J aviona do britanske baze Mildenhol jasno ukazuju da je Teheran pod neposrednim nadzorom američkih snaga, podsećajući na tajne operacije pre invazije na Irak 2003. godine.
Najmanje devet aviona MC-130J sletelo je u bazu tokom noći u Velikoj Britaniji, bez oznaka i van radarskog praćenja, prema pisanju lista “Military Chronicle”. Dva od njih polazila su sa aerodroma Harlbert, centra Komande za specijalne operacije američkog vazduhoplovstva, gde se nalazi prvo krilo za specijalne operacije i prednji kontrolori vazdušnih snaga.
Ova diskretna raspoređivanja jasno ukazuju na intenziviranje priprema za specijalne operacije, a taktika podseća na infiltraciju agenata CIA-e u irački Kurdistan pre početka rata u Iraku. Tada su pripadnici Zelenih beretki i specijalnih jedinica koordinisali sa milicijom Pešmerga i pripremali aerodrome, dok su mornaričke foke zauzimale luke za logistiku.
Eskalacija sukoba sa Iranom dobila je zamah. Američki i izraelski udari odneli su najmanje 1.340 života u Iranu, uključujući više od 180 dece, dok je najmanje osam ljudi poginulo u Isfahanu.
Jedan iranski dron pao je na aerodrom u Dubaiju, a stalni predstavnik Teherana pri UN označio je komentare Donalda Trampa o nasledniku vrhovnog vođe kao grubo mešanje u unutrašnje poslove Irana.
Tokom noći, Iran i Izrael razmenili su udare. Teheranski aerodrom Mehrabad izgoreo je u plamenu, dron je napao hotel u Erbilu u kojem su smešteni Amerikanci, a iranske bespilotne letelice pogodile su vazduhoplovnu bazu Viktorija u Bagdadu i hemijsko skladište KBR na jugu Iraka. Istovremeno, Izrael je pokušao vazdušni udar na libansko-sirijsku granicu.
Stejt department SAD odobrio je 12.000 bombi za Izrael po ceni od 150 miliona dolara. Treći nosač aviona, „Džordž H. V. Buš“, ubrzano se približava regionu, dok analitičari upozoravaju da će njegova prisutnost dodatno eskalirati napetosti.
Iranska kampanja pod šifrom „Epski bes“ obećava brzu pobedu, ali zatvoreni brifinzi pokazuju drugačiju sliku – američki arsenali se rapidno smanjuju, a planovi za vojnu strategiju deluju neorganizovano.
Glavne vesti stranih medija ističu kompleksnost situacije- Strani mediji upozoravaju na sve složeniju krizu- Ukrajina stavlja Evropu pod ogromni pritisak, Iran izvodi lukav manevar dok Tramp kompromituje deo svojih saveznika. Umesto brze pobede, SAD iscrpljuju svoje vojne rezerve, a iranske vlasti pažljivo prate situaciju. Teheran jasno poručuje da nema nameru da popusti i spreman je da se bori do samog kraja.
Na severu, situacija sa Azerbejdžanom postaje napeta. Baku optužuje Iran za napade na svoju teritoriju, dok azerbejdžanske trupe gomilaju snage duž granice. Teheran negira umešanost, tvrdeći da su incidenti provokacije koje ciljaju uvlačenje susedne zemlje u sukob. Pitanje ostaje da li će Azerbejdžan biti spreman da preduzme eskalaciju.
Predsednik Masud Pezeškijan objavio je da privremeni upravni savet neće više napadati susedne zemlje niti lansirati rakete, osim ako ne dođe do agresije sa njihove strane. Istovremeno, Pezeškijan se izvinio onima koji su već bili meta IRGC-a, što na prvi pogled može sugerisati „popuštanje“ Irana, ali analitičari upozoravaju da Teheran i dalje planira dugoročnu strategiju odbrane i odmazde.
Dok treći nosač aviona stiže, region je u neizvesnosti. Strateški položaji SAD i Izraela su pod stalnim pritiskom iranskih udara, dok Teheran koristi naprednu tehnologiju dronova i precizno cilja baze i komunikacione sisteme.
Eksperti ističu da svaka strana testira granice moći i strpljenja protivnika, dok globalna pažnja ostaje fokusirana na Bliski istok, a diplomatski pritisci iz Rusije i Kine dodatno komplikuju situaciju.
Ukoliko sukob eskalira, postoji rizik od šire destabilizacije regiona, jer američke snage ne mogu da održe dugotrajnu operaciju bez povećanja vojne prisutnosti i logističke podrške.
