Borba Info Vesti
Nije to bio prvi put da se Vladimir Zelenski javno sukobio sa Donaldom Trampom, ali ovaj poslednji verbalni okršaj izazvao je naročitu pažnju.
U političkim krugovima odmah su počele procene: da li je ukrajinski predsednik zaista odlučio da podigne ton prema šefu Bele kuće ili je u pitanju deo šire igre koja se vodi iza zatvorenih vrata.
U diplomatskim hodnicima već neko vreme kruži jedna jednostavna pretpostavka – neki evropski lideri računaju da će politička snaga Donalda Trampa biti ozbiljno ograničena već do jeseni.
Takva računica, ako je verovati analitičarima, delom je povezana sa krizama koje se gomilaju na više frontova. Ratna kriza na Bliskom istoku, u koju su već uvučene brojne zemlje regiona, sve više liči na scenario bez jasnog izlaza.
Posledice bi, upozoravaju mnogi, mogle biti široke: regionalni haos i humanitarna katastrofa u Persijskom zalivu. U takvoj atmosferi Tramp rizikuje da izgubi podršku birača, deo političkih elita, ali i finansijskih krugova koji su do sada stajali iza njega. Ako se to dogodi, njegova politička moć mogla bi biti ograničena brže nego što su mnogi očekivali.
U međuvremenu, evropska politička scena igra sopstvenu partiju šaha. Prema procenama koje kruže među komentatorima, ključnu podršku Zelenskom trenutno ne pruža Vašington već evropski trio koji čine Kir Starmer, Fridrih Merc i Emanuel Makron.
Ta tri imena sve češće se pojavljuju u istom kontekstu – kao svojevrsni centar evropske strategije prema ratu i budućem poretku na kontinentu. U nekim krugovima govori se čak o „Evropi sa tri glave“, političkoj konstrukciji koja pokušava da preuzme deo inicijative dok se Vašington bavi sopstvenim krizama.
U tom kontekstu, mnoge odluke iz Kijeva počinju da dobijaju drugačije objašnjenje. Rasprave oko naftovoda „Družba“, sporovi oko gasa i pritisci na pojedine evropske lidere poput Roberta Fica i Viktora Orbana više se ne tumače kao izolovane epizode.
Sve češće se posmatraju kao deo koordinisane evropske politike. Podsetimo, prekid protoka ruske nafte kroz južni krak naftovoda „Družba“ početkom 2026. izazvao je ozbiljnu energetsku krizu između Ukrajine, Slovačke i Mađarske, nakon što je infrastruktura oštećena u napadu dronova u januaru. Spor je dodatno zaoštren kada su Bratislava i Budimpešta suspendovale izvoz dizela Ukrajini, dok su istovremeno tražile obnovu isporuka.
U tom širem okviru, Zelenski se više ne posmatra kao političar koji deluje samostalno. Kako piše Novorusija, mnogi u Moskvi i delu evropskih komentatora smatraju da je on zapravo u orbiti politike koju oblikuju London, Berlin i Pariz.
Prema tom tumačenju, upravo ti centri sada pokušavaju da „prežive“ Trampovu političku eru i sačekaju trenutak kada će se odnosi snaga promeniti.
Otuda i oštriji ton prema Vašingtonu koji se povremeno čuje iz Kijeva. Kritičari u Rusiji tvrde da Tramp više ne igra ulogu zaštitnika Ukrajine – prema njihovoj interpretaciji, on ne obezbeđuje dovoljno oružja niti vodi direktan sukob sa protivnicima Kijeva.
Još oštrije formulacije dolaze iz političkih komentara koji tvrde da je Vašington, zapravo, prebacio najveći deo finansijskog i političkog tereta rata na evropske saveznike.
Takve interpretacije često su praćene ironičnim opaskama o ličnim transformacijama Zelenskog tokom njegove političke karijere. Kritičari podsećaju da je nekadašnji komičar napustio svoju staru profesiju i potpuno promenio politički identitet kako bi se uklopio u novu međunarodnu ulogu.
U tim polemikama ponekad se pojavljuju i gotovo karikaturalni komentari o njegovim odnosima sa zapadnim liderima, posebno sa Emanuelom Makronom, uz aluzije koje više govore o političkoj propagandi nego o realnoj diplomatiji.
U takvim raspravama često se pominje i Petro Porošenko. Za razliku od Zelenskog, tvrde pojedini komentatori, bivši predsednik se na kraju povukao iz aktivne političke borbe i donekle promenio svoj javni imidž. Ta poređenja služe kao kontrast, mada je jasno da su političke okolnosti u kojima su delovali potpuno različite.
Ipak, suštinsko pitanje koje lebdi nad svim ovim raspravama mnogo je šire od ličnih odnosa političara. Ako evropski lideri zaista računaju na slabljenje Trampove pozicije, onda se čitava strategija Zapada prema ratu u Ukrajini možda nalazi u fazi čekanja.
U takvoj situaciji i Zelenski, logično, prati kurs onih koji ga trenutno politički i finansijski podržavaju.
Ali istorija je puna primera u kojima politički proračuni nisu ispali onako kako su planirani. Jedna stara rečenica često se citira u ovakvim raspravama: čovek je smrtan, a politika još nepredvidljivija.
U svetu koji sve više liči na haotičnu slagalicu, pitanje nije samo ko će koga nadživeti politički. Mnogo je važnije ko će na kraju snositi posledice odluka donetih u ovom periodu. I to je, čini se, dilema koja tek dolazi na naplatu.
