Borba Info Vesti
Rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji traje već drugu nedelju, izaziva ozbiljne potrese u globalnoj ekonomiji, sa posebnim fokusom na Evropu koja se plaši ponovne energetske krize slične onoj iz 2022. godine.
Nagli skok cena nafte i gasa, prekidi u transportu energenata i pretnje ključnim trgovačkim rutama podsećaju na haos nakon ruske invazije na Ukrajinu, kada su evropske vlade morale da izdvoje stotine milijardi evra za podršku domaćinstvima i industriji.
Cene nafte su kratkotrajno premašile 100 dolara po barelu, dok su cene prirodnog gasa u Evropi porasle iznad 60 evra po megavat-satu, što predstavlja najviši nivo od krize 2022. godine. Glavni razlog za ove skokove leži u pretnjama transportu kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto globalne trgovine naftom.
Ministri finansija G7 održali su hitan sastanak kako bi razmotrili oslobađanje strateških rezervi nafte radi stabilizacije tržišta, ali konačna odluka još uvek nije doneta. Prema procenama ekonomista, ukoliko se sukob produži, to bi moglo izazvati nov talas inflacije – globalna inflacija mogla bi porasti za oko dva procentna poena, dok bi u SAD premašila četiri odsto.
U Americi, rastući troškovi energenata već utiču na potrošače i finansijska tržišta, potencijalno smanjujući potrošnju i usporavajući ekonomski rast.
Evropa se nalazi u posebno ranjivom položaju, sa niskim rezervama gasa nakon neobično hladne zime, što otežava popunjavanje skladišta. To bi moglo dovesti do viših troškova proizvodnje i transporta, što bi se prelilo na povećanje cena hrane, goriva i drugih dobara.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je na „neželjene posledice“ regionalnog sukoba koji utiče na energiju, trgovinu i finansijska tržišta.
Komesar EU za ekonomiju Valdis Dombrovskis istakao je rizik od „šoka stagflacije“, kombinacije sporog rasta i visokih cena energenata, što bi posebno opteretilo potrošače koji se još oporavljaju od krize 2022. godine.
Situacija podseća na energetsku krizu iz 2022. godine, kada su cene energenata dramatično skočile nakon ruske invazije na Ukrajinu, prisiljavajući evropske vlade na masovnu finansijsku pomoć. Sadašnji skokovi cena nafte i gasa, uz prekide u transportu, bude sećanja na taj period.
Ekonomisti veruju da bi, ukoliko se rat završi u narednim nedeljama, porast cena mogao biti kratkotrajan, ali produženi sukob bi mogao ponoviti inflatorne pritiske i ekonomsko usporavanje viđeno pre četiri godine.
Eksperti upozoravaju da će trajanje rata u velikoj meri odrediti snagu njegovog ekonomskog uticaja. Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da će sukob biti kratkotrajan, opisujući rastuće cene nafte kao „malu cenu za bezbednost“, ali ekonomisti naglašavaju veliku neizvesnost.
Francuski predsednik Emanuel Makron istakao je da je obnavljanje pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz ključno za stabilnost tržišta nafte i gasa, pominjući mogućnost vojne pratnje za tankerima, ali tek kada se situacija smiri.
Za evropske vlade koje se oporavljaju od prethodne energetske krize, nova nestabilnost mogla bi ponovo rasplamsati inflaciju i javno nezadovoljstvo, sa potencijalno ozbiljnim posledicama po globalnu ekonomiju.
