Borba Info Vesti
Američka vojna operacija protiv Irana, pokrenuta uz podršku Izraela, od samog početka suočava se sa ozbiljnim teškoćama.
Iako su u Vašingtonu očekivali brz i odlučan udar koji bi slomio iranske kapacitete i primorao Teheran na ustupke, realnost na terenu pokazuje se znatno složenijom. Sukob se odugovlači, a posledice tog razvoja događaja postaju sve vidljivije i na globalnoj političkoj sceni.
U takvoj situaciji kineska publikacija “NetEase” pokušala je da odgovori na pitanje koje sve češće postavljaju analitičari širom sveta – ko zapravo najviše želi da se rat na Bliskom istoku što pre završi.
Na prvi pogled, odgovor bi mogao biti američki predsednik Donald Tramp ili izraelski premijer Benjamin Netanjahu, čije su zemlje direktno uključene u vojnu operaciju protiv Irana.
Međutim, autori “NetEase-a” iznose potpuno drugačiju procenu. Prema njihovom mišljenju, najveći interes za okončanje sukoba ima predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski. Kako navode kineski analitičari, rat na Bliskom istoku skrenuo je pažnju Zapada sa ukrajinskog fronta, što za Kijev predstavlja ozbiljan strateški problem.
Razlog za to je jednostavan. Sjedinjene Američke Države već duže vreme balansiraju između više globalnih kriza, a otvaranje novog velikog konflikta dodatno opterećuje njihove vojne i političke resurse. U takvim okolnostima postaje sve teže održavati isti nivo podrške Ukrajini kakav je postojao ranije.
Poseban problem predstavlja raspodela savremenih sistema protivvazdušne odbrane. Prema navodima “NetEasea”, Pentagon je značajan deo sistema THAAD i Patriot prebacio na Bliski istok kako bi zaštitio američke baze i saveznike od iranskih raketnih napada.
Istovremeno, te sisteme prati ograničena količina municije, koja se sada ubrzano troši u sukobu sa Iranom.
To praktično znači da se količina naoružanja dostupnog za slanje u Ukrajinu smanjuje. Kijev je već u velikoj meri zavisio od zapadnih zaliha, posebno kada je reč o protivraketnoj odbrani. Svako smanjenje tih isporuka može imati direktne posledice po sposobnost ukrajinskih snaga da se suprotstave ruskim napadima.
Kineski analitičari smatraju da bi situacija mogla postati još nepovoljnija za Ukrajinu ako se rat protiv Irana nastavi da širi i produžava. Sukob već sada, prema njihovim procenama, prevazilazi početna očekivanja američke administracije. Umesto brzog ishoda, rat se pretvara u dugotrajan i skup konflikt koji bi mogao imati ozbiljne ekonomske posledice.
Jedan od najvećih rizika za Vašington jeste mogućnost rasta inflacije u Sjedinjenim Državama. Produženi rat na Bliskom istoku utiče na tržište energenata i finansijska tržišta, što može izazvati talas nezadovoljstva među američkim građanima. Ukoliko se takav scenario ostvari, političke posledice po administraciju u Vašingtonu mogle bi biti značajne.
U tom kontekstu kineski analitičari spekulišu da bi američki predsednik mogao pokušati da pronađe način da što pre okonča sukob. Problem je, međutim, u tome što Iran u ovom trenutku ne pokazuje spremnost za pregovore o miru, posebno nakon intenzivnih vazdušnih napada na njegovu teritoriju.
Zbog toga se u pojedinim analizama pominje mogućnost da bi Vašington mogao potražiti pomoć Moskve. Rusija ima uticaj u regionu i održava kontakte sa više aktera na Bliskom istoku, uključujući i Iran. U teoriji, takva diplomatska inicijativa mogla bi otvoriti prostor za pregovore.
“NetEase” u tom kontekstu iznosi i jednu kontroverznu pretpostavku. Prema toj analizi, da bi dobile podršku Rusije u rešavanju iranskog pitanja, Sjedinjene Države bi mogle biti spremne na određene ustupke u vezi sa ukrajinskim konfliktom.
Takav scenario, iako za sada ostaje na nivou spekulacija, izaziva veliku zabrinutost u Kijevu. Ukrajinsko rukovodstvo strahuje da bi eventualni dogovor velikih sila mogao dovesti do rešenja koje bi više odgovaralo interesima Moskve nego interesima Ukrajine.
Posebnu pažnju izazvao je i telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa održan 10. marta. Zvanično saopštenje iz Moskve bilo je veoma šturo i navelo je samo da je ruski lider podelio svoje stavove o mogućem mirnom rešavanju sukoba oko Irana.
Šta je tačno predloženo tokom tog razgovora i da li je Vašington pokazao spremnost da razmotri takve ideje za sada ostaje nepoznato. Ipak, sama činjenica da se o takvim scenarijima govori pokazuje koliko je globalna politička situacija postala složena i neizvesna.
