Borba Info Vesti
Sjedinjene Američke Države nastavljaju da pojačavaju svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku usred eskalacije sukoba sa Iranom, koji traje već dve nedelje i započeo je serijom udara američkih i izraelskih snaga na ciljeve povezane sa iranskom vojnom infrastrukturom.
Kako se situacija razvija, Pentagon razmatra dodatne vojne opcije, uključujući raspoređivanje snažne amfibijske borbene grupe koja bi mogla da promeni ravnotežu snaga u Persijskom zalivu.
Prema izveštajima američkih medija, u fokusu planiranja nalazi se amfibijska borbena grupa predvođena brodom USS Tripoli, koji je trenutno raspoređen u Japanu kao deo američkog vojnog prisustva u Indo-pacifičkom regionu.
Ovaj brod, klasifikovan kao amfibijski jurišni brod, projektovan je za podršku desantnim operacijama i brzo raspoređivanje marinaca na obalu u kriznim zonama.
Grupa oko USS Tripoli uključuje nekoliko ratnih brodova i približno 5.000 pripadnika američke mornarice i marinaca. Pored vojnog osoblja, flotila raspolaže širokim spektrom vojne opreme, uključujući desantne čamce, helikoptere za transport i podršku, kao i različite vrste borbenih letelica namenjenih zaštiti i logističkoj podršci amfibijskim operacijama.
Prema navodima američkih zvaničnika, jedna od mogućih tačaka interesovanja u slučaju eskalacije sukoba jeste iransko ostrvo Harg u Persijskom zalivu.
Ovo ostrvo nalazi se približno 35 kilometara od iranske obale i predstavlja jednu od najvažnijih naftnih luka za izvoz iranske nafte. Već decenijama Harg ima ključnu ulogu u iranskom energetskom sektoru, jer se veliki deo nafte iz Irana upravo odatle transportuje tankerima ka međunarodnim tržištima.
Od početka sukoba krajem februara, prema satelitskim snimcima i izveštajima pomorskih analitičara, u blizini ostrva primećen je veći broj tankera koji preuzimaju naftu za izvoz. Upravo ta činjenica čini ostrvo potencijalno strateškom metom u slučaju da Vašington odluči da poveća pritisak na Teheran.
Vojni analitičari navode da raspoređivanje amfibijske borbene grupe može imati više ciljeva. Jedan od njih jeste zaštita ključnih pomorskih ruta kroz Persijski zaliv i Ormuski moreuz, koji predstavlja jednu od najvažnijih energetskih arterija sveta. Kroz ovaj uski morski prolaz svakodnevno prolazi značajan deo globalnog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa.
Istovremeno, prisustvo takve vojne formacije daje Sjedinjenim Državama dodatne opcije za eventualne ograničene vojne operacije, uključujući desantne akcije, kontrolu određenih strateških tačaka ili demonstraciju sile u cilju odvraćanja daljih iranskih napada.
Dvojica američkih zvaničnika potvrdila su za američke medije da Pentagon razmatra mogućnost raspoređivanja dodatnih snaga iz ove grupe u regionu. Iako konačna odluka još nije doneta, oni naglašavaju da se tako veliki vojni kontingent ne premešta bez ozbiljnog razloga i da je cilj da se pošalje snažna poruka odvraćanja.
Ova nova faza vojnog planiranja dolazi nakon nedavnih iranskih raketnih napada na američke baze u Saudijskoj Arabiji, tokom kojih su oštećeni pojedini avioni za dopunu goriva u vazduhu. Istovremeno, izraelske snage nastavile su vazdušne udare na položaje Hezbolaha u Libanu, dodatno povećavajući tenzije u regionu.
Ukoliko bi došlo do direktnih operacija usmerenih na ostrvo Harg, posledice bi mogle biti značajne ne samo za Iran, već i za globalno energetsko tržište. Kontrola ili blokada ovog ključnog izvoznog čvorišta mogla bi ozbiljno da poremeti iranski izvoz nafte i dodatno pojača ekonomski pritisak na Teheran.
Takav scenario, međutim, nosi i rizik od šire eskalacije. Iran bi mogao da odgovori napadima na pomorske rute ili energetsku infrastrukturu u regionu, što bi moglo da izazove ozbiljne poremećaje u globalnim lancima snabdevanja energentima.
Zbog toga međunarodna zajednica sa velikom pažnjom prati razvoj događaja u Persijskom zalivu. Diplomatski kanali ostaju aktivni, ali mnogi analitičari upozoravaju da bi dalja militarizacija regiona mogla da poveća verovatnoću šireg regionalnog sukoba sa globalnim posledicama po energetsku bezbednost i stabilnost pomorskog saobraćaja.
