Borba Info Vesti
Moskovski amerikanolog Dmitrij Drobnicki upozorio je da Donald Tramp – zato što nije naučio da gubi – može pribeći „krajnjim merama“.
Još konkretnije: da se verovatnoća upotrebe nuklearnog oružja na Bliskom istoku povećala nakon Trampovog poslednjeg telefonskog poziva Vladimiru Putinu.
Taj razgovor bio je na inicijativu američke strane. Do njega je došlo dan nakon što je Putin razgovarao sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom. A nepuna 24 sata kasnije, ruski lider je ponovo (video-vezom) razgovarao sa Pezeškijanom.
Simptomatično je i to što je Moskva je objavila da bezuslovno podržava Iran.
Ruski ambasador u Velikoj Britaniji, Andrej Kelin, upitan da li je Moskva neutralna povodom rata na Bliskom istoku, izjavio je da su simpatije RF „u potpunosti na strani Irana“.
Povodom cele situacije, Drobnjicki je rekao:
– Uprkos svim žrtvama i razaranjima u Iranu, vojna pobeda nad Teheranom i dalje je veoma daleko. Čak i pre nego što je ovaj sukob počeo, bilo je jasno da moderne vojne operacije troše municiju neverovatnom brzinom, a i da nijedna zemlja nikada to nije predvidela u svom vojnom planiranju.
Sistemi protivvazdušne odbrane se iscrpljuju neverovatnom brzinom. Jasno je da je iscrpljivanje rezervi, ako ne sutra, veoma blizu. A niko to nije očekivao.
Ministar rata SAD Pit Hegset tvrdio je da SAD mogu da vode rat ovim intenzitetom večno. Razumni ljudi, čak i oni koji podržavaju američko-izraelski rat, kažu da to nije istina.
– Tramp se našao u teškoj situaciji jer nije uspeo da dobije rat u roku od dve nedelje. Pozvao je Putina jer se situacija razvija izuzetno nepovoljno za Sjedinjene Države.
Tramp je podlegao ubeđenju izraelskog lobija i zaglavio se suočen sa iscrpljivanjem energije i municije. Još ne znamo šta je predočio Putinu. Ali izraziću svoje mišljenje: smatram da je morao nešto veoma unosno da ponudi Putinu da bi se iz ove situacije izvlačio uz njegovu pomoć.
– Mislim da je verovatnoća upotrebe nuklearnog oružja na Bliskom istoku porasla upravo posle razgovora Tramp-Putin. Jer, Tramp neće odmah dobiti ono što želi, a to mu se uopšte ne sviđa.
Tokom prvih 24 sata američko-izraelske operacije protiv Irana sve je moglo izgledati kao njihov trijumf.
A sada nisam sklon da verujem da Tramp i njegov tim igraju šah ni sa dva poteza unapred, a kamoli višepotezni. Neki tvrde da Tramp igra poker i da ga smatra najboljom igrom.
Faktički, niko ne zna kako da završi započetu poker igru. Poker nije preferans u kojem je više strateških opcija.
Početna Trampova premisa bila je: udaramo na Iran, Kina postaje mekša, a i Rusija takođe postaje popustljivija.
Ali, zapravo se dogodilo sledeće.
Izraelski lobi, osećajući da hegemon slabi, osigurao je da se američke rakete lansiraju na glavnog i omiljenog neprijatelja. A Tramp se složio sa tim. Ovo sada je njegov veliki rat.
On je u intervjuu The New York Times rekao da bi mogao da pošalje trupe u Iran, a to bi bilo nešto što nijedan drugi predsednik nikada nije uradio.
Samo, cene gasa i nafte su već počele da rastu, a za nedelju dana će biti još veće. To je ozbiljan faktor. A u Kongresu biće sve nervozniji zbog novembarskih izbora, pa će početi da postavljaju neugodna pitanja. Uslediće i beskrajna saslušanja u Kongresu.
To ne znači da SAD neće postići svoje vojne ciljeve u Iranu. Barem neke od njih hoće, jer je veoma teško jednoj zemlji da se odbrani od američke vojne mašine.
Svi već gledaju ka kraju marta ili početku aprila kada je planirano da predsednik SAD poseti Peking. Očigledno je da ne može tamo da ode praznih ruku. Uostalom, odlazak tamo sa tvrdnjom da je sukob završen neće uspeti, jer Peking ima svoje informacije.
– Odlazak u Kinu bez okončanja sukoba je kiselo grožđe. Situacija je prilično strašna. Tramp i njegovi ljudi u administraciji su očigledno nervozni. Shvatili su da rat ne mogu dobiti u jednom mahu. Štaviše, ovaj rat im je već doneo mnogo problema. A niko ne može tačno da predvidi koliko će ih još doneti u narednih 10 dana.
