„Još nekoliko nedelja rata u Iranu, za SAD i Evropu nastaje najcrnji scenario“

Rat na Bliskom istoku mogao bi uskoro da proizvede ozbiljne posledice po Sjedinjene Američke Države i Evropu, upozorava hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina, ističući da bi produžetak sukoba otvorio prostor za duboke geopolitičke i ekonomske promene na globalnom nivou.

Prema njegovim rečima, ključni problem leži u energetskom udaru koji bi mogao pogoditi evropske zemlje, naročito u kontekstu njihove odluke da se odreknu ruskih energenata. Jakovina naglašava da bi eventualno uništenje važnih energetskih resursa imalo dugoročne posledice.

„Sa uništenjem naftinih polja u Kataru, to je udar na evropske zemlje koje su odustale od ruskih energenata. To nas hvata bez obzira da li taj rat staje sutra, a ako potraje još neko vreme onda možemo govoriti o najcrnjem scenariju“, navodi Jakovina.

On upozorava da bi produženi sukob mogao dodatno da poremeti globalno tržište energenata i izazove lančane reakcije širom sveta. U takvom razvoju događaja, određene zemlje bi mogle da profitiraju, pre svega Rusija, koja bi ponovo postala ključni snabdevač.

Ako rat potraje duže, onda su to dobre vesti za Moskvu jer će se mnoge azijske zemlje, kao što je na primer Koreja najavila, obratiti Rusima za energente, jer drugih neće biti.

Jakovina smatra da bi takav scenario doveo do značajnog preslagivanja globalnih odnosa i stvaranja novih savezništava, posebno u Aziji. U tom kontekstu, ističe i specifičnu poziciju Kine, koja pažljivo prati razvoj situacije.

„I tu ste presložili svet… Kina je vrlo tiha, ako proceni da će moći da zadovolji svoje energetske potrebe, ona se u međuvremenu razvija. SAD i Izrael su promenili svoj imidž, ali to za sada uopšte ne radi na Kini i njihova poruka će verovatno mnogim nacijama biti – nas ne zanima kako vi iznutra stvari organizujete, nas zanima da nešto zaradimo ili da s vama trgujemo i ne idemo u ideološke sukobe“, objašnjava istoričar za N1.

Ovakav pristup, prema njegovoj oceni, mogao bi dodatno da oslabi uticaj Zapada, naročito ako se pokaže da ekonomski interesi nadjačavaju političke i ideološke razlike. Kina bi, u tom slučaju, mogla da ojača svoju poziciju kao pragmatičan globalni akter koji nudi saradnju bez političkih uslovljavanja.

Na širem planu, Jakovina ocenjuje da se svet nalazi na pragu velike transformacije koja bi mogla da označi kraj jednog istorijskog ciklusa i početak novog poretka.

„Možemo reći da je ovo početak konačnog restrukturiranja sveta i vreme u kojem živimo sada neće imati toliko sličnosti sa prethodnim razdobljem, nego ćemo ga porediti sa vremenom koje je došlo iza.

Kao što je 1918, 1945, 1991. menjala svet, moguće je da ćemo brojati novo doba koje je odbacilo multilateralizam i pravila institucija nastalih posle 1945. i Drugog svetskog rata“, kaže istoričar.

Prema njegovim rečima, eventualni raspad postojećih međunarodnih normi i institucija mogao bi da dovede do sveta u kojem dominiraju regionalne sile i fleksibilni savezi, umesto globalnih pravila i organizacija. Takav razvoj događaja nosi neizvesnost, ali i potencijal za redefinisanje odnosa među državama.

U tom kontekstu, naredne nedelje i meseci biće ključni za određivanje pravca u kojem će se globalni poredak kretati, dok posledice sadašnjih odluka mogu trajati decenijama.