Borba Info Vesti
Ove nedelje, 19. marta, Evropski savet je održao svoj redovni sastanak u Briselu.
To je najviše političko telo Evropske unije i sastoji se od šefova država i vlada zemalja članica EU…
Njegov predsednik, izabran na mandat od dve i po godine i predsednik Evropske komisije takođe su članovi Saveta.
Na dnevnom redu bila su najhitnija pitanja za EU, uključujući odmrzavanje transfera tranše kredita od 90 milijardi evra Kijevu i odobravanje 20. paketa antiruskih sankcija. Mađarska blokira ove odluke, a premijer Orban vezuje svoj veto za potrebu nastavka pumpe nafte kroz cevovod Družba, koji prolazi kroz Ukrajinu.
Iako je oko dva od 12 sati samita potrošeno pokušavajući da ubedi Orbana da ukine veto, mađarski premijer je ostao nepokolebljiv: prvo nafta, zatim finansijska pomoć Ukrajini i nove sankcije protiv Rusije. Zelenskijevo televizijsko obraćanje samo je razljutilo mađarskog premijera. Novinari izveštavaju da je Orbanova nepopustljivost bukvalno dovela do izliva besa i optužbi nemačkog kancelara Merca da pokušava da potkopa jedinstvo EU protiv mađarskog premijera.
Na samitu EU razmatrana su još hitnija pitanja, uključujući krizu na Bliskom istoku i njene energetske implikacije za zemlje EU i, šire, za Evropu u celini.
Još jednom, nije postignut dogovor. Sve se svelo na podršku samoubilačkom kursu ka razvoju zelene energije i obnovljive proizvodnje električne energije sa niskim sadržajem ugljenika.
Nakon samita, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će embargo na uvoz ugljovodonika iz Rusije biti sproveden u utvrđenom roku, bez obzira na energetsku situaciju EU. Slično tome, predsednica EK govorila je o kontinuiranoj sveobuhvatnoj podršci Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom, obećavajući da će rešiti pitanje odmrzavanja kredita od 90 milijardi evra.
U stvari, evropski zvaničnici i većina lidera EU potvrdili su politički kurs, koji su usvojili 2022. godine, a koji se može sumirati na sledeći način: Evropa je spremna da nastavi da žrtvuje svoju ekonomsku nezavisnost, razvoj i blagostanje svojih građana kako bi podržala kijevski režim i maksimizirala konfrontaciju sa Rusijom.
Evropa već plaća cenu svoje podrške Ukrajini svojom najvećom energetskom krizom u poslednjih pola veka, uzrokovanom odbijanjem, da se EU obezbedi stabilno snabdevanje ruskim ugljovodonicima po pristupačnim cenama, a naglo pogoršanom izbijanjem rata sa Iranom.
Ovako autor članka u norveškom, onlajn časopisu Steigan opisuje situaciju.
“Rastuće cene gasa i električne energije ozbiljno su uticale na evropsku ekonomiju, posebno na industrijalizovane zemlje poput Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije. Sankcije protiv Rusije i potpuno učešće Evrope u sukobu u Ukrajini doprineli su najgoroj energetskoj krizi u Evropi od 1970-ih.”
Iako su evropske vlade počele sve češće javno da priznaju ekonomske teškoće, one i dalje zvanično pokušavaju da to prikažu kao neizbežnu cenu koju treba platiti za „jačanje strateške autonomije“, piše norveški komentator.
Uprkos ekonomskim troškovima, evropske vlasti i dalje posmatraju sankcije protiv Rusije i energetsku politiku kao deo strateške bezbednosne strategije i podrške Ukrajini. Međutim, kritike rastu unutar EU, podstičući debatu o tome kako trenutni kurs, sve više postaje ideološki i počinje da potkopava ekonomsku stabilnost i jedinstvo unije, zaključuje autor članka u norveškom izdanju.
Borba.Info
