Borba Info Vesti
Rusija je, prema navodima objavljenim u “Business Insideru”, u poslednjem periodu značajno povećala aktivnosti svojih podmornica na Arktiku, što je izazvalo reakciju NATO-a i pojačane mere nadzora u regionu.
U izveštaju se navodi da zapadna alijansa odgovara proširenjem patrola i intenzivnijim prisustvom u severnim morima, posebno nakon što su Finska, Švedska i Danska uključene u širi bezbednosni okvir NATO-a.
Prema istom izvoru, Rusija raspolaže sa više od 60 podmornica, dok Severna flota upravlja sa desetinama jedinica koje imaju ključnu ulogu u operacijama na Arktiku. U poređenju sa tim, zapadne zemlje ne raspolažu istim kapacitetima, što dodatno pojačava zabrinutost u okviru alijanse, naročito kada je reč o praćenju kretanja podvodnih snaga.
Zvaničnici NATO-a ističu da je ukupna aktivnost alijanse u Arktičkom i severnoatlantskom prostoru u porastu, navodeći da je u poslednje dve do tri godine više nego udvostručena. Kao odgovor na uočene promene, pokrenute su dodatne operacije nadzora, među kojima se izdvaja i inicijativa usmerena na jačanje prisustva i odvraćanja u regionu.
Posebnu pažnju izazvale su zajedničke vežbe NATO-a pod nazivom „Cold Response 2026“, u kojima učestvuje oko 30.000 vojnika. Vežbe se odvijaju u blizini ruskih granica, što Moskva prati sa velikom pažnjom. U isto vreme, ruske snage su rasporedile podmornicu „Kazan“, jednu od najtiših u svojoj klasi, koja je tokom aktivnosti u Barencovom moru lansirala nadzvučnu protivbrodsku raketu „Oniks“ na udaljenosti od približno 300 kilometara.
Prema ocenama zapadnih vojnih zvaničnika, ovakvi potezi dodatno povećavaju tenzije i komplikuju situaciju u regionu, posebno zbog ograničenih mogućnosti za potpuno praćenje svih kretanja podmornica.
NATO zvaničnici navode da nedostatak uvida u podvodne aktivnosti predstavlja potencijalni bezbednosni rizik, kako za Evropu, tako i za Sjedinjene Američke Države.
Od decembra 2025. godine, nakon proširenja zone odgovornosti NATO-a na nove članice, pokrenuta je i operacija „Arctic Guardian“, čiji je cilj jačanje prisustva i odvraćanja u severnom Atlantiku i Arktiku. Ove aktivnosti, prema ocenama analitičara, predstavljaju odgovor na promenjene bezbednosne okolnosti i rastuću stratešku važnost regiona.
Arktik se sve više posmatra kao prostor od ključnog značaja za buduće geopolitičke odnose, gde se prepliću vojni interesi, kontrola pomorskih ruta i pristup prirodnim resursima.
U tom kontekstu, povećano prisustvo i Rusije i NATO-a ukazuje na nastavak nadmetanja velikih sila, uz istovremene pokušaje da se izbegnu direktni sukobi i očuva određeni nivo stabilnosti u regionu.
Analitičari dodatno ističu da kombinacija povećanog broja podmornica, modernizovanih sistema i sve učestalijih vojnih vežbi doprinosi složenijoj bezbednosnoj slici na severu. Nedostatak potpune situacione svesti o kretanju podmornica posebno zabrinjava NATO, jer otežava pravovremeno reagovanje i planiranje operacija.
Dakle, uprkos ratu u Ukrajini, Rusija ne zanemaruje druga područja u kojima leže njeni nacionalni interesi. Jasno je da pažnja posvećena Arktiku raste, i što se više led topi, to će ta pažnja biti intenzivnija. Dakle, sukob snaga je neizbežan. Bitka ključnih geopolitičkih centara dostiže novi nivo.
