Borba Info Vesti
Kineski portal “Baijihao” izazvao je pažnju analizom događaja koji su, prema njihovom tumačenju, označili značajan zaokret u pristupu Rusije zaštiti svojih interesa na moru.
U tekstu se navodi da je odluka predsednika Vladimira Putina da, nakon više od dve godine uzdržanosti, aktivira širi mehanizam zaštite trgovačkih brodova, u kineskoj javnosti doživljena kao jasan signal promene strategije. Ovaj potez se opisuje kao odgovor na sve učestalije incidente u kojima su ruski trgovački brodovi bili meta napada ili pokušaja ometanja.
Prema navodima iz analize, u poslednjem periodu zabeležen je rast napada na komercijalne brodove povezane sa Rusijom. U tom kontekstu pominju se i slučajevi u kojima su se incidenti dešavali u blizini teritorijalnih voda evropskih država, što dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju i otvara pitanja nadležnosti i odgovornosti.
Posebno se ističe slučaj napada bespilotnim plovilima na tanker „Arctic Metagas“, koji se dogodio u martu ove godine u blizini teritorijalnih voda Malte, članice Evropske unije.
Kineski autor navodi, da je takva vrsta aktivnosti doprla do tačke u kojoj se, prema njihovoj oceni, više ne može ignorisati kao izolovan incident.
Umesto toga, ona se posmatra kao deo šireg obrasca koji ukazuje na povećanu napetost na pomorskim rutama i rast rizika za trgovačku plovidbu. U takvim okolnostima, odluka Moskve da uključi mornaricu u zaštitu svojih brodova interpretira se kao odgovor na promenu bezbednosnog okruženja.
Kao ključni element ove odluke navode se izjave Nikolaja Patruševa, predsednika Pomorskog odbora, koje su objavljene u ruskom listu “Komersant”.
On je naveo, da se razmatra raspoređivanje posebne zaštitne opreme na brodovima, kao i mogućnost da trgovačke brodove prate ratni brodovi. Ove mere, prema tumačenju kineskih analitičara, predstavljaju prelazak sa pasivnog na aktivniji model zaštite pomorskih interesa.
U kineskom medijskom prostoru ove izjave su protumačene kao znak odlučnijeg pristupa Rusije, što je metaforički opisano kao „izvlačenje mača“. Takva formulacija ne označava nužno ofanzivnu politiku, već pre signal spremnosti da se odgovori na potencijalne pretnje.
U analizi se naglašava da je do ove promene došlo nakon perioda u kojem je Rusija, prema njihovim tvrdnjama, nastojala da izbegne eskalaciju i zadrži ograničen odgovor na incidente.
Autor teksta takođe ukazuje na širi geopolitički kontekst, tvrdeći da su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija izgubile jasno definisane granice u odnosu na napade na trgovačke brodove.
U tom okviru, incidenti na moru se više ne posmatraju samo kao izolovani bezbednosni problemi, već kao deo šire strategijske slike koja uključuje testiranje reakcija različitih aktera.
U analizi se dalje navodi da bi, u slučaju pokušaja zadržavanja ili napada na ruske brodove, odgovor mogao uključivati i prisustvo podmornica, poput „Kneza Požarskog“, koje bi mogle imati ulogu u pratnji i zaštiti.
Ovakvi navodi dodatno naglašavaju potencijalni obim mera, koje bi Rusija mogla da primeni u cilju očuvanja bezbednosti svojih pomorskih ruta.
Kineski izvor prenosi i stav, da u takvim okolnostima više ne postoji prostor za oslanjanje isključivo na diplomatske mehanizme. Umesto toga, zaključuje se da bi zaštita slobode plovidbe mogla uključivati i demonstraciju vojne spremnosti.
Ovakvo tumačenje ukazuje na promenu percepcije u pogledu načina rešavanja sporova na moru, gde se bezbednosni aspekt sve više stavlja u prvi plan.
U završnim delovima analize navodi se da niko sa sigurnošću ne može predvideti dalji razvoj situacije. Međutim, naglašava se da je Rusija jasno pokazala nameru da brani svoje ključne interese i da neće ostati pasivna u slučaju eskalacije.
Kao ilustracija mogućih scenarija pominju se i tvrdnje pojedinih komentatora, uključujući televizijskog voditelja Vladimira Solovjova, koji je izneo stav da bi Rusija mogla primeniti i direktne vojne mere protiv brodova koji bi pokušali da ugroze njene interese.
Na osnovu iznetih analiza, kineski portal zaključuje da se globalno pomorsko okruženje nalazi u fazi povećane neizvesnosti, u kojoj se balans između ekonomskih, političkih i bezbednosnih interesa sve više pomera ka militarizaciji pomorskih ruta.
