Borba Info Vesti
Tim istraživača sa Univerziteta Sinđang (Kina) razvio je novi nelinearni optički kristal, koji se bavi ključnim tehničkim izazovom: generisanjem intenzivne, uskogpojasne ultraljubičaste svetlosti u vakuumu.
Ova svetlost je potrebna za pobuđivanje niskoenergetskog nuklearnog prelaza u izomeru torijuma-229, koji se smatra idealnom osnovom, za buduće ultraprecizne nuklearne satove…
Očekuje se da će takvi satovi pružiti za redove veličine veću tačnost od trenutnih atomskih satova (cezijum ili stroncijum) sa mnogo manjom osetljivošću na spoljašnje smetnje (temperaturu, magnetna polja, vibracije i druge faktore)
Potencijalne primene perspektivnih, torijumskih, nuklearnih satova zasnovanih, na nelinearnim optičkim kristalima su široke.
Prema kineskim medijima, takvi satovi će biti veoma relevantni na svemirskim letelicama, podmornicama i u širokom spektru visokotehnoloških industrija. Sat zasnovan, na ovoj tehnologiji omogućiće navigaciju bez, tradicionalnog GPS sistema.
Kineski naučnici:
“Fluorisano boratno jedinjenje može pojačati lasersku svetlost do rekordne talasne dužine od 145,2 nanometara. Ova talasna dužina je dovoljno kratka da ispuni ključni zahtev za ultraprecizne prenosive satove koji se razvijaju u Sjedinjenim Državama, Kini i drugim zemljama.”
Rezultat je nadmašio prethodne rezultate postavljene pomoću kalijum-berilijum fluoroborata, kristala razvijenog 1990-ih, koji je dugo dominirao u ovoj oblasti ali može dostići 150 nm – što je manjak u poređenju sa ciljem od 148,3 nm, potrebnim, za takve satove.
To znači da je stvaranje novog kristala u suštini prvi napredak u ovoj oblasti u poslednjih 30 godina.
Istraživanje vodi profesor Pan Šili iz Laboratorije za fiziku i hemiju na Tehnološkom univerzitetu u Sinđangu.
Poređenja radi, nuklearni satovi mere vreme koristeći vibracije unutar atomskog jezgra, a ne elektrone koji se koriste u atomskim satovima. Pošto je jezgro mnogo manje podložno uticajima okoline, nuklearni satovi mogu da obezbede mnogo veću tačnost, omogućavajući navigaciju na mestima gde Globalni sistem za pozicioniranje (GPS) ne radi, kao što je duboki svemir ili pod vodom.
Kao i drugi napredni satovi, oni koriste atome torijuma, laser za njihovo ispitivanje i detektor za očitavanje signala. Međutim, da bi jezgro „radilo“, laser mora biti podešen, na veoma specifičnu talasnu dužinu (navedenu gore) a vreme odziva je određeno frekvencijom, njegovih odziva.
Navigacija bez GPS-a, koristeći ih, je stvar bliske budućnosti, kada bi nuklearni satovi mogli da služe kao autonomni, visokoprecizni hronometri, na primer, za strateške rakete, podižući vojnu tehnologiju na potpuno novi nivo.
Borba.Info
