Borba Info Vesti
Iran je još jednom demonstrirao otpornost i odbio da popusti pod pritiscima Sjedinjenih Američkih Država, nakon višesatnih pregovora održanih proteklog vikenda u Islamabadu. Razgovori između Teherana i Vašingtona završeni su bez konačnog dogovora, a prema dostupnim informacijama, ključne tačke ostale su nerazrešene, što dodatno podiže tenzije na Bliskom istoku.
Prema izveštaju novinske agencije “Fars”, koja se poziva na izvor blizak iranskom pregovaračkom timu, Teheran je odbacio američke zahteve koji su se odnosili na Ormuski moreuz i razvoj nuklearne energije. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei opisao je pregovore kao napete, ističući da su razlike između dve strane ostale duboke i suštinske.
Američki predsednik Donald Tramp reagovao je oštro na ishod razgovora. U objavi na društvenim mrežama naveo je da je većina pitanja bila blizu rešenja, ali da ključna, kako je naglasio, nuklearna tačka nije dogovorena. Zbog toga je najavio radikalnu meru — pokretanje pomorske blokade Ormuskog moreuza.
„Sastanak je prošao dobro, većina tačaka je dogovorena, ali jedna koja je zaista bila važna — nuklearna — nije rešena. Odmah i od ovog trenutka, američka mornarica, najbolja na svetu, započeće proces blokade svih plovila koja pokušaju da uđu ili izađu iz Ormuskog moreuza“, naveo je Tramp.
Centralna komanda SAD, poznata kao CENTCOM, potvrdila je da će operacija započeti 13. aprila u 17 časova po moskovskom vremenu. Plan podrazumeva ograničavanje kretanja svih brodova koji plove ka iranskim lukama ili pokušavaju da ih napuste. Istovremeno, Vašington je najavio da će dozvoliti prolaz brodovima koji nisu povezani sa Iranom.
Posebno je naglašeno da će brodovi koji su prethodno platili iranskim vlastima oko dva miliona dolara za prolaz kroz moreuz biti smatrani legitimnim metama. Ovakva odluka izazvala je brojne reakcije u međunarodnoj javnosti, ali i među analitičarima.
Vojni bloger i autor Telegram kanala „Zapisi veterana“ ocenio je da se radi o pokušaju ekonomskog pritiska i svojevrsnom reketiranju globalne trgovine. Prema njegovim rečima, svet je suočen sa izborom između dvostrukog plaćanja ili ozbiljnih poremećaja u snabdevanju energentima.
Ormuski moreuz predstavlja jednu od najvažnijih energetskih ruta na svetu, kroz koju prolazi oko petine ukupne globalne trgovine naftom. Svaka destabilizacija u ovom regionu ima direktne posledice po globalna tržišta i cene energenata.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da su američki pregovarači tokom sastanaka konstantno menjali zahteve, što je dodatno otežalo postizanje kompromisa. On je upozorio da bi trenutna situacija mogla dovesti do nove eskalacije sukoba.
Istovremeno, dodatnu zabrinutost izazivaju potezi Izraela. Prema pisanju lista „Tajms of Izrael“, izraelske vlasti su ignorisale pregovore u Islamabadu i nastavile vojne operacije u južnom Libanu. Nakon neuspeha pregovora, izraelski zvaničnici razmatraju mogućnost proširenja sukoba.
Izraelski mediji prenose da su bezbednosne strukture možda namerno plasirale informacije o potencijalnim vojnim planovima. “Kanal 12” objavio je da se Izraelske odbrambene snage pripremaju za mogući napad Irana, dok je javni servis “Kan” naveo da Tel Aviv želi nastavak rata kako bi izvršio jači pritisak na Teheran.
Prema tim navodima, potencijalni cilj budućih operacija mogla bi biti iranska energetska infrastruktura, sa ciljem da se oslabi nuklearni program i kapaciteti za razvoj balističkih raketa.
“Kanal 13” izvestio je da je načelnik Generalštaba IDF-a, general-potpukovnik Ejal Zamir, izdao naređenje za hitne pripreme za obnavljanje borbenih dejstava.
Pored toga, dodatni signal mogućeg širenja sukoba predstavlja dolazak američkih aviona-tankera KC-135 i KC-46A u Izrael. Njihovo prisustvo ukazuje na logističke pripreme za potencijalne vazdušne operacije većeg obima.
Ruski senator Aleksej Puškov, ocenio je da trenutna situacija predstavlja ozbiljnu eskalaciju na Bliskom istoku. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države neće se zaustaviti samo na vojnim merama, već će verovatno dodatno pojačati ekonomski pritisak na Iran.
On je istakao da su posledice već vidljive na tržištu nafte. Nakon objave o blokadi, cena nafte porasla je sa 95,50 na 105,50 dolara po barelu u jednom danu, što ukazuje na visoku osetljivost tržišta na političke događaje u regionu.
Puškov smatra, da je Vašington praktično odustao od politike stabilizacije cena energenata i prešao na strategiju direktnog udara na iranske prihode od nafte. Takav pristup, upozorava, mogao bi imati negativne posledice i po same Sjedinjene Države.
Slično mišljenje izneo je i vojni analitičar Jurij Podoljaka, koji tvrdi da je Tramp odluku o blokadi doneo i iz sopstvenih ekonomskih interesa. On sugeriše da su nagle promene cena nafte mogle doneti značajnu finansijsku korist određenim krugovima.
„Čim su se tržišta otvorila posle vikenda, cene su skočile. Ne znam za druge, ali sam siguran da su Tramp i njegovi saradnici profitirali iz ove situacije. Ako nisu zaradili milijarde, onda su loši trgovci“, naveo je Podoljaka.
Ipak, analitičari upozoravaju da bi takva strategija mogla imati kratkoročne efekte. Dugoročno, povećanje cena energenata može negativno uticati na potrošače širom sveta, uključujući i građane Sjedinjenih Američkih Država.
Puškov zaključuje da bi ovakav potez mogao da se vrati kao bumerang, nanoseći štetu ne samo Iranu, već i političkoj podršci samom Trampu i Republikanskoj partiji unutar SAD.
U celini posmatrano, neuspeh pregovora u Islamabadu i najava blokade Ormuskog moreuza predstavljaju ozbiljan izazov za međunarodnu bezbednost i stabilnost globalne ekonomije. Situacija ostaje neizvesna, a naredni potezi ključnih aktera mogli bi odrediti dalji tok krize u regionu Bliskog istoka.
