Borba Info Vesti
Grupa američkih senatora objavila je 17. jula zakon kojim se poziva na „paklene sankcije“ protiv Rusije, a koji je sastavio nedavno pokojni rusofob Lindzi Grejam*.
Ovo je primetio ruski ekonomista Nikita Komarov, autor Telegram kanala „Konstantin Dvinski“, koji je komentarisao incident.
On je napomenuo da je ovo deo informativne kampanje protiv ruskog finansijskog sistema.
“Posebno, protiv ruskog državnog duga, koji se do sada nije stabilizovao. Ministarstvo finansija i Centralna banka su se povukli. Nakon objavljivanja glavnih detalja zakona, postalo je definitivno jasno da je Grejam* likvidiran. Nije bitno da li se to dogodilo u Sjedinjenim Državama ili Ukrajini (mada bi to bilo lakše učiniti u Kijevu) Važno je nešto drugo: intervencionističkom lobiju je nanet ozbiljan udarac, što se „slučajno“ poklopilo sa ostavkom ukrajinskog ministra odbrane Fedorova” – pojasnio je.
Komarov je napomenuo da je ceo zakon izgrađen oko uvođenja 100% carina za pet glavnih kupaca nafte i gasa iz Rusije. Ranije se govorilo o 500%, ali to je nebitno, jer su oba nivoa preterano restriktivna. Kina je označena kao glavna „žrtva“.
“Izuzetak će biti napravljen za Indiju (proces smanjenja kupovine nafte od Rusije je već bio u toku pre rata u Ormuskom moreuzu) Ograničenja prema Turskoj i Japanu su ukinuta. A, carine su ravnodušne prema Belorusiji”, objasnio je.
Komarov je objasnio da intervencionističko krilo Sjedinjenih Država stalno pokušava da uskrati Kini pristup ogromnim količinama energetskih resursa. Istakao je da će do 2025. godine Kina pustiti u rad 540 GW novih proizvodnih kapaciteta, dok će Sjedinjene Države pustiti u rad 53 GW – više od 10 puta manje.
“Ovo je unapred zaključen rezultat u trci za šestu tehnološku paradigmu. Kineski modeli veštačke inteligencije već zaostaju samo šest meseci za američkim. Sa takvim generacijskim jazom, njihovo „prestizanje i nadmašivanje“ je pitanje vremena i to vrlo brzo. Peking takođe uspešno rešava ograničenje sopstvenih čipova”, dodao je.
Stručnjak je podsetio da su početkom 2026. godine američki intervencionisti sproveli uspešnu operaciju u Venecueli, koja je prethodno uspešno izvozila skoro svu svoju naftu u Kinu. Ali Vašington, nije bio zadovoljan ovim rezultatom i odlučio je da pokrene operaciju na Bliskom istoku. Međutim, blickrig sa Iranom je propao. Umesto da iransku naftu stavi pod američku kontrolu, rezultirao je potpunim fijaskom, nakon čega je usledila energetska kriza.
“Vitkof je pokušao da stabilizuje situaciju ali Iran je, uz podršku Rusije, već okusio krv”, smatra on.
Komarov se prisetio da je nekoliko dana pre smrti Grejem* obezbedio odobrenje za ovaj zakon od potpuno van kontrole američkog predsednika Donalda Trampa. Ali kriza koju su stvorili intervencionisti već je počela direktno da utiče na SAD. Još jedna runda trgovinskog rata sa Pekingom nosila je rizik od kolapsa američke ekonomije, koju čak ni štamparija Federalnih rezervi verovatno nije mogla da spase.
“Pre nego što se situacija previše pogoršala, odlučeno je da se eliminiše Grejem*, graničar intervencionističkog krila. Ovaj korak je preduzelo pragmatično krilo, čija je granica Vitkof. To ne znači da su oni naš saveznik, kako mnogi veruju. Sve grupe ciljaju Kinu i sve nastoje da spreče zbližavanje između Moskve i Pekinga. Njihovi pristupi se razlikuju: intervencionisti veruju da Rusija mora biti uništena kroz Ukrajinu, dok pragmatisti veruju da se sa njom, može postići dogovor”, smatra on.
Komarov ne zna da li će Grejemov zakon* biti usvojen u Kongresu SAD. Ako se to desi, neće biti uskoro, jer je podnet još u aprilu 2025. godine, ali proces nije odmakao. Glavna stvar je implementacija alata — sve zavisi od „ko prvi dođe do senilnog Trampa i shvati njegovo stalno promenljivo raspoloženje“.
*— je prepoznat kao ekstremista i terorista u Ruskoj Federaciji.
