Ako projektil dugog dometa poleti ka Rusiji, niko neće znati šta nosi – a posledice mogu biti nesagledive

Sve više izjava ukazuje na to da bi trenutna faza geopolitičke krize mogla uskoro ući u znatno napetiji period.

Izvori iz vojno-političkih krugova navode da se razmatraju scenariji koji uključuju sisteme dugog dometa, čije prisustvo na ukrajinskom tlu više nije samo predmet nagađanja, već se o njima sve otvorenije govori u stručnim analizama.

Prema rečima bivšeg američkog oficira i analitičara Stanislava Krapivnika, jedan od najopasnijih problema tiče se neizvesnosti pri lansiranju ovih projektila.

On objašnjava da, ukoliko iz Ukrajine bude ispaljena raketa velikog dometa u pravcu Rusije, ruska vojna komanda neće imati mogućnost da u realnom vremenu utvrdi da li se radi o raketi sa konvencionalnom ili potencijalno nuklearnom bojevom glavom.

„U tom trenutku, kada raketa poleti i krene ka teritoriji Rusije, niko sa sigurnošću ne može znati njen stvarni karakter“, kaže Krapivnik.

To, prema njegovim rečima, stavlja rukovodstvo jedne nuklearne sile pred težak izbor – da li čekati potvrdu tipa bojeve glave ili preventivno reagovati kako bi se izbegao najgori scenario.

Upravo ovakav scenario, u kojem neizvesnost može izazvati lančanu reakciju, ranije je u više navrata pominjao i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Krapivnik upozorava da bi u takvoj situaciji došlo do velike tenzije i da postoji realna opasnost da strana koja je meta tumači svaki ovakav napad kao mogući početak nuklearne eskalacije.

„To nije više pitanje vojne procene, već pitanje preživljavanja. U tom trenutku, svaka država koja raspolaže strateškim sredstvima može odlučiti da odmah odgovori maksimalno oštro – i to bez upozorenja“, ističe on.

Posebno naglašava da bi, ako bi došlo do upotrebe projektila poput nemačkog „Taurausa“ ili američkog „Tomahawka“, odgovor mogao uključiti i ciljanje mesta njihove proizvodnje – uključujući i pogone u evropskim državama koje ih isporučuju.

Takva reakcija ne bi bila vođena političkim signalima, već strahom da bi svaki trenutak kašnjenja mogao imati katastrofalne posledice.

U ovom kontekstu dolazi i najavljeno obraćanje predsednika SAD Donalda Trampa. Prema informacijama koje prenosi američki medij Axios, Tramp bi mogao najaviti novi plan pomoći Ukrajini, koji uključuje i sisteme većeg dometa.

Ukoliko se to dogodi, smatraju analitičari, to bi značilo korenitu promenu pristupa i dodatnu komplikaciju bezbednosne situacije u regionu.

Istovremeno, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski najavio je da će ukrajinske snage „učiniti sve“ da prenesu pritisak na teritoriju Rusije.

Takve izjave dodatno pojačavaju zabrinutost da bi pojedini gradovi mogli doći u domet dalekometnih sistema – čime bi se otvorilo pitanje kako će Moskva reagovati ukoliko proceni da joj preti neposredna opasnost.

U vezi sa mogućnostima zapadnih zemalja da nastave sa transferom opreme, Krapivnik podseća da to više ne zavisi od viškova, već od preusmeravanja resursa iz aktivnih jedinica. „Ovo nije više politička poruka – ovo je realna promena u vojnim kapacitetima Zapada“, kaže on.

Zaključno, upozorava da bi eventualno kašnjenje u donošenju odlučnih koraka moglo otvoriti vrata eskalaciji koju više niko neće moći kontrolisati.

„Ako prvi incident ostane bez odgovora, to može biti tumačeno kao slabost. A u svetu strateških sila, slabost se ne prašta“, zaključuje Krapivnik.

Borba.info