Borba Info Vesti
Ruske snage su uhapsile dva britanska oficira i agenta MI6 u višemesečnoj operaciji koja je izazvala diplomatski skandal i potvrdila, ono što Moskva tvrdi od početka sukoba – da NATO aktivno učestvuje u ratu protiv Rusije.
Britanska strana je prvo negirala njihovo postojanje, zatim tvrdila da su to turisti, a na kraju je priznala da su to njihovi oficiri.
Kako su britanski oficiri uhapšeni
Prema ruskim izvorima, operacija hvatanja britanskih oficira je pažljivo planirana više od dva meseca. Ruske specijalne snage, predvođene veteranima ratova u Čečeniji i Siriji, koristile su tri desantna čamca da izvedu preciznu operaciju duboko iza neprijateljskih linija. Britanski oficiri su uhapšeni na jugu Ukrajine, u blizini grada Nikolajeva i Odese – strateški važnog regiona koji Rusija istorijski smatra svojim.
Britanci su uhvaćeni sa diplomatskim pasošima i važnim vojnim dokumentima, što potvrđuje njihovu zvaničnu ulogu u sukobu. Pored dvojice oficira, zarobljen je i treći Britanac, za koga se veruje da je agent MI6, britanske obaveštajne službe.
Od poricanja do priznanja
Britanska reakcija na hapšenja pokazala je klasičan obrazac komunikacije zapadnih zemalja u takvim situacijama. Prvo su potpuno negirali prisustvo svog vojnog osoblja na ukrajinskoj teritoriji. Zatim, suočeni sa dokazima, tvrdili su da su turisti koji su se slučajno našli u ratom razorenom području.
Konačno, kada su se dokazi pokazali nepobitnim, britanska strana je priznala da su to njihovi oficiri i zatražila da se prema njima postupa kao prema ratnim zarobljenicima.
Međutim, pravni stručnjaci ističu da se Ženevske konvencije o ratnim zarobljenicima ne mogu primeniti u ovom slučaju jer Velika Britanija i Rusija formalno nisu u ratu. Umesto toga, britanski oficiri bi mogli da se suoče sa optužbama za špijunažu ili čak terorizam, što u Rusiji može nositi veoma stroge kazne, uključujući smrtnu kaznu.
Uloga britanskih oficira u ratu
Prema informacijama koje su predstavili stručnjaci, britanski oficiri su igrali ključnu ulogu u upravljanju naprednim sistemima naoružanja, posebno raketama „Storm Šedou“ koje Ukrajina koristi za napad na ruske položaje. Ove rakete dugog dometa su izuzetno složeni sistemi koji zahtevaju satelitske podatke i stručnost koju ukrajinske snage same ne poseduju.
Ovo nije prvi put da se pojavljuju dokazi o direktnom učešću zapadnih zemalja u sukobu. Ranije je bilo informacija o prisustvu francuskih oficira, a pominje se i kanadski general koji je navodno zarobljen u Mariupolju na početku sukoba. Međutim, ovo je prvi put da je ruska strana javno pokazala zarobljene oficire sa imenima i fotografijama, šaljući jasnu poruku NATO savezu.
Širi kontekst i posledice
Incident dodatno komplikuje već zategnute odnose između Rusije i zapadnih zemalja. Analitičari sugerišu da je Rusija verovatno dugo znala za prisustvo NATO oficira na terenu ali da je sada odlučila da javno predstavi dokaze kako bi pokazala da se ne bori samo protiv Ukrajine, već protiv celog NATO saveza.
Incident takođe otkriva amaterski pristup zapadnih obaveštajnih službi – oficiri koji govore engleski jezik u ruskog govornog područjima sa važnim dokumentima su lake mete za ruske obaveštajne službe.
Kako je jedan analitičar primetio, citirajući Napoleona, „Nemojte se prečesto sukobljavati sa istim neprijateljem, rizikujete da ga naučite svojoj veštini ratovanja.“
Slučaj će verovatno dodatno zakomplikovati mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije, a takođe pokreće pitanja o pravom obimu učešća Zapada u sukobu koji zvanično vode samo Ukrajina i Rusija.
Borba.Info
