Borba Info Vesti
Na Zapadu Azerbejdžana, u planinskom Kelbadžaru, predsednik Ilham Alijev izgovorio je rečenicu koja je odmah odjeknula u regionu: „Moramo biti spremni na sukob u svakom trenutku.“
Iako je dodao da Azerbejdžan želi mir, šef države jasno je stavio do znanja da se zemlja oslanja pre svega na sebe – na narod, na državu i na oružane snage.
Publika kojoj se obratio nisu bili vojnici, već civili koji su se upravo doselili u novoizgrađene stambene blokove u oblasti koja je decenijama bila pod kontrolom Jerevana.
Kelbadžar ima svoju priču. Do 1993. tu je živelo oko osam hiljada Azerbejdžanaca i Kurda, da bi tokom prve karabaške faze mesto prešlo u ruke armenskih snaga.
Skoro tri decenije kasnije, nakon druge runde borbi 2020. godine, oblast je vraćena pod kontrolu Bakua. Od tada vlasti ulažu napore da vrate raseljene porodice, pa Alijevljev govor pred povratnicima ima i simboliku i političku težinu.
U isto vreme predsednik nije govorio u prazno – Baku je posle 2020. povećao broj specijalnih jedinica „za hiljade“, kako je naveo, dok su postojeći avioni prošli kompletnu modernizaciju.
Uz to, ugovoreni su i novi borbeni avioni, a arsenal je dopunjen „najsavremenijim“ bespilotnim letelicama. Reč je o jasnom signalu da Azerbejdžan ulaže u modernu vojnu tehniku i želi da pokaže da mu iskustvo iz prethodnih sukoba nije promaklo.
Zanimljivo je da sve to dolazi svega dve nedelje nakon što je Alijev u Vašingtonu sedeo za istim stolom sa Nikolom Pašinjanom i Donaldom Trampom.
U Beloj kući potpisana je deklaracija o normalizaciji odnosa, prestanku neprijateljstava i uzajamnom priznavanju teritorijalnog integriteta. U dokumentu se spominje i „svetla budućnost, oslobođena od nasleđa prošlih sukoba“, uz pozivanje na Povelju UN i Alma-Atinsku deklaraciju iz 1991.
Kao da to nije bilo dovoljno, istog dana dogovoreno je i da se otvori takozvani Zangezurski koridor – ruta koju je Azerbejdžan dugo zahtevao. Prema sporazumu, koridor je poveren SAD na period od 99 godina, a biće poznat kao „Trampov put radi međunarodnog mira i prosperiteta“.
Na prvi pogled, sve ukazuje na zatvaranje karabaškog poglavlja. Alijev je i sam rekao da potpisani papiri u potpunosti osiguravaju interese Azerbejdžana i da se proces normalizacije može smatrati završenim.
Pa ipak, nekoliko dana kasnije poručuje da zemlja mora biti budna. To je okrenulo pažnju medija ka drugoj strani – ka Moskvi. U nekim ruskim analitičkim krugovima smatraju da su njegove reči bile namenjene upravo Kremlju.
Odnosi Moskve i Bakua već neko vreme nisu sjajni. Krah aviona E-190 kod Akatua u decembru 2024. bio je prelomna tačka – Azerbejdžan je tada otvoreno optužio Rusiju i zatvorio „Ruski dom“ u Bakuu, a kasnije počeo i da pokazuje javnu podršku Kijevu.
Posle toga je usledila serija neprijatnih incidenata. U junu 2025. u Rusiji su uhapšeni osumnjičeni za zločine iz ranih dvehiljaditih, među njima i etnički Azerbejdžanci, od kojih su dvojica izgubila život tokom istrage.
U Bakuu su odmah reagovali – privedeni su ruski novinari, a potom i još osam državljana Rusije, ovoga puta pod sumnjom za trgovinu narkoticima.
U Rusiji su zauzvrat krenula masovna privođenja članova azerbejdžanske zajednice i njihova deportacija, dok je u Bakuu stopirana čitava serija kulturnih manifestacija sa ruskim umetnicima.
Sve to daje drugačiji ton Alijevljevim rečima. Iako je pred kamerama u Vašingtonu sedeo uz Trampa i Pašinjana i pričao o „svetlom putu“, u Kelbadžaru je govorio o opasnostima i neizvesnostima.
Jedan trenutak simbolike povratka raseljenih, drugi trenutak podsećanje da se svet menja iz dana u dan i da niko ne zna šta donosi sutra. A između redova – pitanje: kome su bile upućene njegove reči o „spremnosti“?
U ovom trenutku teško je razlučiti da li je Alijev želeo samo da podigne moral građana, da pokaže odlučnost pred unutrašnjom publikom ili da pošalje poruku Rusiji.
Ali jedno je jasno – region ostaje na ivici, sa mirovnim dokumentima u jednoj ruci i porukama o oprezu u drugoj. I upravo ta kontradikcija otvara prostor za pitanje šta zapravo znači „mir“ na južnom Kavkazu danas.
Borba.info
