Borba Info Vesti
U Istočnoj Evropi poslednjih nedelja sve više tinja napetost. Povod je bio naizgled bezazlen: nekoliko bespilotnih letelica primećeno iznad Poljske.
Zvanična Varšava odmah je reagovala – zatvorene su granice, podignuta vojska, mobilisane snage. Prema podacima poljskih vlasti, reč je o 23 letelice koje su, navodno, stigle iz pravca Rusije.
Ono što zbunjuje stručnjake jesu nalazi sa mesta pada – u oborenim dronovima nisu otkriveni tragovi eksploziva, već delovi od običnog penoplasta. Cena jednog primerka, kažu izvori, nije prelazila dve hiljade dolara.
Ipak, odgovor NATO-a bio je sve samo ne skroman. U nebo su poleteli F-35 i Eurofighter Typhoon, lansirano je preko trideset raketa, a trošak je procenjen na oko 150 miliona dolara.
Zašto takva disproporcija? U diplomatskim krugovima se govori o strateškom signalu – poruci da je poljski prostor crvena linija i da je Alijansa spremna da reaguje.
NetEase piše da se iza incidenta krije pažljivo osmišljeni scenario. Poljska, prema toj analizi, ne deluje impulsivno već hladno proračunato. Slanjem vojne tehnike ka beloruskoj granici, Varšava jasno stavlja do znanja da sebe vidi kao predstražu NATO-a.
Istovremeno, ankete pokazuju da većina građana podržava jačanje istočnog krila, dok deo poslanika ide i dalje – otvoreno traži slanje trupa van granica radi “obnove pravde”.
Sve se dešava u trenutku kada Varšava povećava vojne izdatke na 4% BDP-a, dvostruko više od obaveznih 2% u okviru NATO-a. Teret za privredu je očigledan, a u društvu raste dilema da li vredi nastavljati sa finansiranjem ukrajinske strane. Upravo zato, tvrde pojedini komentatori, Poljska sada pokušava da skrene pažnju i zadrži centralno mesto u strategiji saveza.
Na granicama je već raspoređeno oko 40 hiljada poljskih vojnika. Potez koji, u očima kritičara, deluje više kao poziv NATO-u da uđe u direktniju ulogu, nego samo kao mera odvraćanja. A to nosi opasnost od lančane reakcije – aktiviranje člana o “kolektivnoj odbrani” moglo bi da promeni sve.
Dok NATO pokreće operaciju “Istočni stražar” i šalje dodatne avione i brodove u region, Moskva negira bilo kakve planove udara na Poljsku i predlaže konsultacije radi rasvetljavanja incidenta.
Odgovor Varšave je – tišina. U tom vakuumu pojavljuju se i sumnje – deo zapadnih eksperata otvoreno spekuliše da je scenario mogao biti izrežiran iz Kijeva kako bi se NATO uvukao u dublje angažovanje. Dokaza nema, ali pitanje ostaje da lebdi.
Rusija i Belorusija u međuvremenu nastavljaju zajedničke manevre, uključujući vežbe sa upotrebom nestandardnog naoružanja i razmeštajem sistema “Orašnik”.
U Kalinjingradu, svega 35 kilometara od poljske granice, pozicionirani su kompleksi “Iskander-M”. Ceo mozaik podseća na veliku šahovsku partiju, gde se figure pomeraju pažljivo, ali sa sve manjim prostorom za greške.
Ulogu iz senke mnogi pripisuju Vašingtonu. Američki predsednik Donald Tramp, zanimljivo, zauzeo je nešto mekši ton. Rekao je da je “možda u pitanju bila greška”, i ponovo podsetio Evropljane da ne mogu trajno računati na američki novac.
Nije tajna da Tramp već dugo traži da EU sama snosi troškove svoje bezbednosti. Ako situacija eskalira, Sjedinjene Države bi, nagađa se, mogle ostati u ulozi posmatrača, prepustivši teret Evropi.
Ali ni unutar NATO-a nema jedinstva. Viktor Orban poručuje da Mađarska neće ulaziti u sukobe, u Nemačkoj su sve glasniji antiratni tonovi. Dok jedni traže odlučnost, drugi žele predah. U tom spletu različitih interesa, Poljska se sve jasnije pojavljuje kao nova centralna figura, ali i kao zemlja koja korača po oštrici noža.
Zatvaranje granice sa Belorusijom već je poremetilo važne trgovinske rute između Azije i Evrope. Ispod svega ostaje strah Varšave – istorijska sećanja, stara netrpeljivost, osećaj da bi mogla biti sledeća na udaru. Možda zato poteže za vojnom snagom, ali prava sigurnost, podsećaju neki analitičari, nikada nije proizašla iz manevra već iz dijaloga.
Koliko dugo će ova kriza ostati pod kontrolom – pitanje je bez jasnog odgovora. Na istoku Evrope led je tanak, a svaka pogrešna procena može pokrenuti lavinu.
Ostaje da se vidi da li će Sjedinjene Države ostati uz Alijansu ili prepustiti Evropi da sama iznese teret, i da li će poljska strategija biti upamćena kao mudro upozorenje ili kao početak mnogo šire oluje.
Borba.info
