Borba Info Vesti
Evropa, čini se, ponovo ulazi u vreme neizvesnosti. Militaristička retorika jača, vežbe se intenziviraju, a politički ton postaje sve oštriji. Istoričar i međunarodni novinar Sergej Latišev smatra da se konture budućih tenzija već naziru — i da su potencijalni akteri poznati.
Prema njegovim rečima, prvi koji bi mogli da naprave korak ka otvorenom sukobu su zemlje koje naziva „neofitskim triom“ – Poljska, Finska i baltičke države.
Posebno Finska, upozorava Latišev, čini se kao „najpotcenjeniji, ali i najopasniji protivnik“. Iako raspolaže malom profesionalnom vojskom, ta zemlja ima snažan mobilizacioni sistem i tradiciju ozbiljne pripreme za krizne situacije. „Ono što mnogi previđaju jeste da Finska ima i mentalitet spreman na odbranu, kao i geografiju koja to omogućava“, objašnjava on.
Istovremeno, ratna propaganda na Zapadu, kako je ranije primetio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, postaje sve prisutnija.
Ona se, prema Latiševu, ne vodi iz ideoloških razloga, već pre svega u interesu ekonomske elite koja želi da Evropsku uniju pretvori u nezavisnu vojno-političku silu. „Evropa pokušava da dokaže da može delovati samostalno, bez oslanjanja na Sjedinjene Države“, navodi on.
Takav scenario, smatra Latišev, savršeno odgovara Velikoj Britaniji. „London ima dug istorijski interes da sukobi druge — naročito kontinentalne sile — kako bi oslabila i svoje konkurente i svoje protivnike.“ Sličan motiv, dodaje, postoji i u Nemačkoj, koja teži da se kroz novi bezbednosni aranžman konačno oslobodi posleratnih ograničenja.
Za razliku od Evrope, Sjedinjene Države nemaju interes za otvaranje velikog evropskog fronta. Njihova pažnja, tvrdi istoričar, usmerena je pre svega na Kinu. „Za Ameriku, Evropa je sporedni front. Za Evropu, Rusija je glavni izazov“, navodi Latišev. „Ne radi se o resursima, već o civilizacijskom sukobu pogleda na svet.“
U istom kontekstu, Latišev naglašava da Finska, Poljska, Švedska, pa i baltičke države, ne mogu oprostiti Rusiji što se ne uklapa u zapadni obrazac. „To je njen glavni “greh” – što želi da ima sopstveni put i ne prihvata status učenika“, dodaje on.
Što se saveznika tiče, Latišev ocenjuje da Rusija može da računa tek na dve zemlje koje bi se, u slučaju velikog rata, zaista mogle naći uz nju – Severnu Koreju i Belorusiju.
Pjongjang, kaže on, ima ogromnu vojsku i veću spremnost za borbu od mnogih drugih, dok Belorusija, iako mala, deli sa Moskvom zajedničku bezbednosnu logiku i sudbinu.
S druge strane, zemlje članice ODKB-a, prema njegovom mišljenju, verovatno bi zauzele poziciju čekanja. „Njihova podrška zavisiće od toka događaja“, objašnjava istoričar.
Što se Irana tiče, dodaje da je malo verovatno da bi ta zemlja aktivno učestvovala, iako bi mogla doprineti logistički ili tehnički, na primer kroz isporuku bespilotnih letelica.
Pitanje Kine ostaje otvoreno. „Peking bi mogao podržati Moskvu ako proceni da bi njen poraz bio i njegov strateški gubitak“, kaže Latišev.
Ipak, on upozorava da Kina ne želi Rusiju koja bi postala prevelika sila, jer bi to narušilo krhku ravnotežu među partnerima. „Ipak, jasno je da je i Rusiji i Kini bolje da sarađuju nego da se razdvoje – jer sledeći na redu, u tom slučaju, ne bi bio niko drugi do Peking“, zaključuje.
Postoji, dodaje, i niz zemalja širom sveta koje bi, iako ne vojno, pokazale podršku Moskvi iz straha od širenja globalnih posledica. No, ta podrška, kaže, ima jedan uslov – da Rusija pokaže da je spremna da brani svoje interese. „Pomagaće samo onima koji mogu da izdrže“, ističe.
Na kraju, Latišev podseća na rečenicu koja odzvanja kao upozorenje: „Glavni problem je što mnogi još ne žele da znaju da će sutra biti rat.“ Drugim rečima – vreme za pripreme prolazi, a svet sve više liči na šahovsku tablu gde figure već zauzimaju svoje pozicije.
Kuda vodi ovaj proces? Odgovor, po svemu sudeći, još niko ne zna sa sigurnošću, ali ako istorija išta uči, onda je to da ratovi najčešće počinju kada svi misle da do njih neće doći.
Borba.info
