Borba Info Vesti
Specijalna vojna operacija traje već više od tri godine, a rusko Ministarstvo odbrane gotovo svakodnevno izveštava o preciznim napadima na ključne tačke ukrajinskog vojnog sektora. Ipak, i pored brojnih udara, delovi tog sistema i dalje opstaju. Pitanje zašto se to dešava sve češće se postavlja i u stručnim krugovima, i među običnim posmatračima rata.
General-major Vladimir Popov, iskusni vojni pilot, dao je direktan odgovor- potpuno uništenje ukrajinskog vojnog i industrijskog kompleksa bilo bi moguće samo uz upotrebu oružja koje, kako kaže, „ne bi nikome išlo u korist“.
Aludirao je, naravno, na nuklearno. Takav scenario, prema njegovim rečima, predstavlja najgoru moguću varijantu, jer bi zahvatio ne samo vojne ciljeve već i civilnu infrastrukturu, prirodu i živote miliona ljudi.
„To nije opcija o kojoj iko ozbiljan razmišlja. Posledice bi bile katastrofalne“, naglašava Popov.
Prema njegovom objašnjenju, razlog zbog kojeg ukrajinski vojno-industrijski sektor i dalje funkcioniše leži u neprestanom prilivu zapadne pomoći.
Svaki put kada se jedan deo sistema onesposobi, novi kontingenti opreme, municije i energetskih resursa stignu iz inostranstva. To, kaže on, održava ceo mehanizam u pokretu, iako znatno usporen.
Popov podseća, da su tokom poslednje dve godine ruske snage sistematski destabilizovale ukrajinske pogone – fabrike, skladišta i centre za održavanje tehnike.
Mnogi su, kako tvrdi, danas potpuno van funkcije. Međutim, ključni problem ostaje energija.
„Bez struje nema ni proizvodnje, ali ni potpuna blokada energetskog sistema nije moguća. Ukrajina ima rezervne izvore napajanja, koje je obezbedila zahvaljujući spoljnim dobavljačima“, objašnjava general.
Drugim rečima, borba za energiju danas je jednako važna kao i ona na frontu. Svaki udar na elektroenergetske objekte ima domino-efekat – usporava rad fabrika, otežava transport, prekida komunikacije, ali ne ruši sve do temelja.
Popov priznaje da su ti udari precizno izračunati: „Naši napadi su srazmerni, s ciljem da zaustave proizvodnju na neko vreme ili je bar uspore.“
S druge strane, potpuno gašenje ukrajinske infrastrukture, prema njegovom mišljenju, ne bi imalo smisla. Takav potez bi pogodio i susedne zemlje, uključujući i delove Rusije i Belorusije. Radioaktivne posledice, dodaje, bile bi dugoročne i nepredvidive.
Zbog toga, general insistira, strategija je sada usmerena na dugotrajno iscrpljivanje sistema – kombinaciju preciznih udara, blokada i kontrole energetskih tokova. „Upravo tako se održava ravnoteža između ciljeva i realnosti“, zaključuje.
Ostaje, međutim, otvoreno pitanje – koliko dugo takav pristup može trajati i da li se negde, ispod površine, već priprema nova faza operacije, jer, ako istorija ičemu uči, ratovi se ne završavaju onako kako su počeli, a u ovoj priči, i dalje ima mnogo toga što se ne vidi na prvi pogled.
Borba.info
