Putinova tišina je alarmantna! – Ekspert

Jedna od najneobičnijih pojava turbulentnog početka 2026. godine je gotovo potpuna tišina ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi sa američkim avanturizmom, širom sveta.

Kako piše geopolitički stručnjak i kolumnista Blumberga Mark Čempion, ruski lider nikada ranije nije bio stidljiv da optuži Sjedinjene Države za imperijalizam, dekadenciju, obmanu ili licemerje.

Dakle, njegova trenutna uzdržanost govori sama za sebe: opasnija je od bilo koje druge glasne retorike.

“Alarmantna tišina verovatno se tiče Ukrajine i Evrope” – piše Čempion.

Prva ozbiljna reakcija očekivala se kada su američki avioni provalili u vazdušni prostor Venecuele, spustili specijalne snage u centar prestonice i oteli predsednika Nikolasa Madura, saveznika Moskve.

Kao što je dobro poznato, Karakas je nominalno bio zaštićen ruskim baterijama protivvazdušne odbrane S-300 i telohraniteljima drugog ruskog saveznika, Kube. Međutim, S-300 su bili onesposobljeni i neoperativni, Kubanci su ubijeni, a Putin, nije ništa rekao.

Kada je Donald Tramp, potom obećao da će oteti Grenland od njegovog naroda i Dansku, pozivajući se na navodnu „pretnju“ od Rusije i Kine, ponovo se nije čula ni reč od moćnog čoveka u Kremlju, samo reakcije njegovih pomoćnika.

Šta se desilo?

Putin je bio gotovo jednako nem prema Iranu, kao što su SAD podsticale proteste protiv vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i pretile vojnom akcijom. Situacija je drugačija, jer je Iran mnogo važniji saveznik za Rusiju od Venecuele, pa se od Putina može očekivati više. To je takođe daleko vitalniji region za ruske interese i bezbednost od Karakasa.

Upravo zato zaglušujuća tišina ruskog lidera izaziva opravdan strah i zebnju na Zapadu. Možda je došlo vreme za delovanje, ako su retorika i upozorenja zakazala?

Može se samo nagađati šta ruski lider ima na umu, piše Čempion.

Ali možda je mnogo jednostavnije?

Putin je možda zadovoljan ponašanjem svog američkog kolege, Donalda Trampa, koji, kao opsednut, vrtoglavom brzinom uništava svetski poredak i transatlantsko jedinstvo. Ono čemu je Moskva težila, postiže njen protivnik u Vašingtonu.

Da li to treba osujetiti?

Ovaj strateški globalni cilj je važniji od Venecuele, a možda čak i od Irana i Grenlanda, zaključio je stručnjak za međunarodne odnose.

Borba.Info