Borba Info Vesti
Sjedinjene Američke Države moraju da okončaju svoj sadašnji rat protiv međunarodnog prava i da prestanu sa instrumentalizacijom svetske trgovine, tehnologije i finansija.
Potreban nam je kooperativan, na pravu zasnovan globalni poredak utemeljen na Povelji Ujedinjenih nacija, kaže u razgovoru za „Politiku” Džefri Saks, profesor Univerziteta Kolumbija i jedan od vodećih svetskih ekonomista.
Kako doživljavate nastanak novog svetskog poretka i po vašem mišljenju, na kojim temeljima će se on zasnivati u decenijama koje dolaze?
Krećemo se neumitno ka multipolarnom svetu. Sjedinjene Američke Države se bore da to zaustave i da zadrže američku dominaciju. U tome ne mogu uspeti, ali u tom procesu mogu izazvati mnogo nestabilnosti. SAD su zato uključene u ekonomski rat protiv Kine, Rusije, Irana i drugih zemalja. Rezultat su finansijska nestabilnost i neizvesnost, ali ne i očuvanje američke dominacije.
U pogledu industrijske proizvodnje i tehnologija, Kina je već daleko ispred SAD u većini ključnih proizvodnih oblasti, kao što su zelena energija, električna vozila, brze železnice, 5G, vodonična ekonomija, napredna brodogradnja i drugo.
Kako ocenjujete ulogu BRIKS-a u oblikovanju budućih globalnih odnosa?
BRIKS je veoma važna grupa jer okuplja tri velike sile – Kinu, Indiju i Rusiju – i mnoge regionalne sile, kao što su Brazil, Indonezija, Iran i druge. Trenutno obuhvata zemlje sa oko polovine svetske populacije. BRIKS radi na stvaranju otvorenog, međusobno povezanog, na Ujedinjenim nacijama zasnovanog i otpornog ekonomskog sistema koji ne može biti ugrožen ili potkopan američkim ekonomskim ratovanjem.
Mogu li Sjedinjene Američke Države, kroz svoju sadašnju ekonomsku i trgovinsku politiku, realno smanjiti strukturni deficit, a da pritom očuvaju unutrašnju ekonomsku, političku i društvenu stabilnost?
Mogle bi, ali verovatno neće. Nijedna politička stranka neće učiniti ono što je neophodno. To bi trebalo da uključi četiri ključna koraka: prvo, drastično smanjenje vojne potrošnje; drugo, razbijanje privatnih monopola, naročito u zdravstvu i drugim sektorima, kako bi se smanjili troškovi; treće, povećanje socijalne potrošnje u oblasti zdravstva, stanovanja, obrazovanja i drugih društvenih prioriteta i četvrto, povećanje poreza kako bi se zatvorio ili čak smanjio budžetski deficit.
Varšavski pakt je raspušten u vreme Mihaila Gorbačova, pre svega iz ekonomskih razloga. Danas svedočimo procesu preispitivanja i reorganizacije NATO-a, naročito u pogledu budžetskih ograničenja i ekonomskih opterećenja. Kako tumačite ove procese i da li u njima vidite istorijske paralele?
Da, postoje jasne istorijske paralele. Kada bi Evropska unija bila mudrija, obnovila bi diplomatiju sa Rusijom umesto što se upušta u neizvodljivo i preskupo vojno jačanje. Evropi nije potrebna vojna eskalacija, već kolektivna bezbednost, kao u okviru OEBS-a, zajedno sa Rusijom, a ne NATO. Proširenje NATO-a bilo je suprotno stvarnoj bezbednosti Evrope, naročito pokušaji širenja na Ukrajinu i Gruziju, koji su bili pogubne inicijative podržane od strane SAD.
Kako vidite političku budućnost sveta ako se globalni odnosi i dalje budu oblikovali prvenstveno kroz prizmu ekonomije, finansijskih tokova i kontrole resursa?
U svetu ima dovoljno resursa za sve. Ono što nedostaje jesu poverenje i saradnja. Sjedinjene Američke Države su danas glavni izvor nestabilnosti jer teže globalnoj dominaciji, odnosno hegemoniji, umesto globalne saradnje.
Ko danas zaista poseduje kapacitet da oblikuje globalne procese i na koji način, u realnosti u kojoj Rusija i Sjedinjene Američke Države ostaju ključni akteri, ali više nisu jedini centri moći?
Svet je istinski multipolaran. Nijedna zemlja ne može da nameće svoju volju.
Sjedinjene Američke Države su i dalje sposobne da izazovu haos i da koriste silu, ali više ne mogu da „dobiju šta žele” u geopolitičkom smislu.
Kako tumačite strateško opredeljenje Rusije, dugoročne efekte sankcija protiv Rusije i mesto Balkana, a posebno Srbije, u novoj eri globalnih političkih i ekonomskih odnosa?
Evropa, uključujući Balkan, treba da se vrati normalnim ekonomskim odnosima sa Rusijom. Režim sankcija Evropske unije vratio se kao bumerang, dovodeći do ozbiljnog pada nemačke industrije, sa negativnim posledicama širom Evrope.
Ono što nedostaje jeste diplomatija. Evropa je i dalje okrenuta ratnoj politici. Brzo okončanje rata u Ukrajini, zasnovano na neutralnosti Ukrajine, trebalo bi da bude prvi korak.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen su sklopili istorijski sporazum sa Indijom…
Trgovinski sporazum između Evropske unije i Indije je veoma dobra vest. Samo se nadam da Evropljani, u svojoj večnoj naivnosti, neće ovo smatrati antikineskim potezom, već načinom da se trgovina uopšte održi otvorenom.
Evropska unija bi takođe trebalo da postigne takav trgovinski sporazum sa Kinom, a Indija bi trebalo da se pridruži trgovinskoj grupi Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva (RCEP), koja trenutno uključuje Kinu, Japan, Koreju, zemlje ASEAN-a, Australiju i Novi Zeland.
Kako ocenjujete doktrinu Donalda Trampa, prema kojoj Rusiju više ne treba posmatrati kao inherentnog neprijatelja, već kao neizostavnog aktera u realnosti multipolarnog sveta?
Ako Sjedinjene Američke Države to zaista misle, a nisam siguran da je tako, onda je to pozitivan korak.
Donald Tramp nema stabilne koncepte, niti doslednu spoljnu politiku. On je kratkoročan, nedosledan, transakcioni i nepouzdan.
Politika
