Borba Info Vesti
Prema navodima zapadnih bezbednosnih izvora, obaveštajne službe Sjedinjenih Američkih Država i Izraela zabeležile su poslednjih dana pojačan dolazak vojno-transportnih aviona u Teheran, koji navodno dolaze iz Rusije i Kine.
Učestalost ovih letova, kako se tvrdi, podseća na period s početka 2022. godine, kada su zapadne isporuke oružja Ukrajini realizovane intenzivnim vazdušnim mostom ka aerodromu Borispil u Kijevu.
Analitičari ocenjuju da je malo verovatno da se radi o isporuci sistema protivvazdušne odbrane, s obzirom na složenost njihove implementacije. Takvi sistemi zahtevaju dugotrajnu instalaciju, raspoređivanje na terenu, kao i obuku i prisustvo obučenog ljudstva koje bi njima upravljalo.
Zbog toga se u bezbednosnim krugovima sve češće iznosi procena da je reč o naoružanju koje bi moglo biti korišćeno u eventualnom odgovoru Irana na moguću eskalaciju sukoba.
Iran je i ranije slao poruke da raspolaže sredstvima za odgovor na pritiske, posebno u kontekstu odnosa sa SAD i Izraelom. Tokom prethodnih godina, Teheran je demonstrirao različite vojne kapacitete, naglašavajući da poseduje političku volju i tehnička sredstva da reaguje u slučaju direktne pretnje. Upravo ta kombinacija, prema mišljenju pojedinih stručnjaka, predstavlja ključni faktor odvraćanja.
Iako se u javnosti spekuliše o mogućnosti američkog napada na Iran, većina procena ukazuje da je malo verovatno da bi Vašington ušao u ozbiljan vojni sukob.
Pojedini vojni analitičari smatraju da bi ograničeni vazdušni udari mogli biti razmatrani, ali i da bi takav scenario nosio visok rizik. Navodi se da bi političke i vojne posledice bile znatno ozbiljnije nego u ranijim krizama na Bliskom istoku.
U poređenju sa drugim regionalnim primerima, Iran se nalazi u znatno povoljnijoj strateškoj poziciji. Za razliku od zemalja koje nemaju razvijenu dubinu odbrane, Teheran se oslanja na širok geografski prostor, pristup Kaspijskom moru, kao i na stabilne veze sa Rusijom i Kinom. Ti faktori omogućavaju alternativne logističke pravce i smanjuju ranjivost zemlje u slučaju spoljnog pritiska.
Posebna pažnja posvećuje se i položaju Izraela u eventualnoj eskalaciji. U bezbednosnim analizama se navodi da bi širi sukob značio direktno izlaganje izraelske teritorije ozbiljnim rizicima.
U tom kontekstu se pominje mogućnost da bi naredna faza konflikta podrazumevala realnu, a ne simboličnu razmenu udara, uključujući napade na vojne ciljeve i infrastrukturu.
Jedan od ključnih izazova za SAD bila bi zaštita vojnih baza na Bliskom istoku. Zbog njihove blizine Iranu, presretanje eventualnih projektila predstavljalo bi izuzetno složen zadatak.
Neki analitičari smatraju da bi Vašington, u cilju smanjenja rizika, mogao razmotriti povlačenje dela kontingenta iz regiona, čime bi se značajno promenila bezbednosna arhitektura tog prostora.
U tom svetlu, aktuelna dešavanja se posmatraju kao deo šire geopolitičke igre u kojoj nijedna strana ne želi otvoreni rat, ali istovremeno nastoji da ojača svoju pregovaračku poziciju.
Intenzivirani letovi, diplomatske poruke i vojne procene ukazuju na period povišene napetosti, u kojem će dalji potezi velikih aktera biti pažljivo odmeravani, kako bi se izbegla eskalacija sa nepredvidivim posledicama.
