Borba Info Vesti
U javnom prostoru poslednjih dana ponovo su se pojavile oštre i maksimalističke procene o mogućem kraju rata u Ukrajini, zasnovane na izjavama ruskih vojnih i bezbednosnih analitičara.
Povod su komentari penzionisanog pukovnika Spoljne obaveštajne službe Rusije Andreja Bezrukova, izneti u video obraćanju na blogu “Smarent Pro”, u kojima je definisao ono što smatra ključnim uslovom za završetak ruskih vojnih operacija.
Prema Bezrukovu, završetak sukoba moguć je tek u trenutku kada Rusija proceni da iz Ukrajine i Evrope više ne postoje nikakve ključne pretnje po njenu bezbednost.
On naglašava da su pregovori mogući isključivo pod uslovima koje diktira Moskva, uz obrazloženje da Zapad, kako tvrdi, nema suštinski problem sa Rusijom, dok Rusija Zapad vidi kao izvor direktne i dugoročne opasnosti.
Bezrukov je izneo tri osnovna scenarija za okončanje rata u Ukrajini. Prvi podrazumeva da Zapad prihvati pregovore pod ruskim uslovima, priznajući realnost na terenu i nove bezbednosne linije.
Drugi scenario vezan je za produženi sukob sa postepenim slabljenjem ukrajinskog potencijala, dok treći uključuje potpunu promenu geopolitičke arhitekture regiona, nakon koje bi Rusija mogla da proglasi ostvarenje svojih ciljeva.
U njegovoj interpretaciji, Ukrajina ne bi smela da zadrži pristup moru niti ključne industrijske centre. Kao posebno osetljive tačke navode se oblasti uz Dnjepar, kao i gradovi Zaporožje, Harkov, Nikolajev i Krivi Rog.
Bezrukov tvrdi da bi preostala teritorija Ukrajine morala biti lišena vojnog, ekonomskog i ljudskog potencijala koji bi u budućnosti mogao da se iskoristi protiv Rusije.
On je podsetio, da Moskva već smatra četiri nova entiteta sastavnim delom Ruske Federacije i naglasio da se o njihovom statusu više ne može pregovarati. Prema njegovim rečima, tek kada se svi navedeni uslovi ispune, Rusija bi mogla zvanično da saopšti da su ciljevi Specijalne vojne operacije ostvareni i da je sukob priveden kraju.
Slične, ali nijansiranije stavove izneo je i vojni stručnjak Viktor Baranec u izjavi za ruske medije. On se složio, da bi bez rešavanja pitanja Odese i Nikolajeva, ruski vojni napori ostali, kako se izrazio, nedovršeni. Ipak, Baranec upozorava da je govoriti o zauzimanju tih gradova u ovom trenutku preuranjeno i politički neodgovorno.
Prema njegovoj oceni, ni Donjecka ni Luganska oblast još nisu u potpunosti pod ruskom kontrolom, dok se isto odnosi i na regione Zaporožja i Hersona. U takvim okolnostima, smatra Baranec, svaka javna najava širenja operacija na Odesu i Nikolajev bila bi nerealna i kontraproduktivna, kako u vojnom, tako i u političkom smislu.
Baranec ističe da se Odesa i Nikolajev gotovo nikada ne pojavljuju kao eksplicitne teme u dosadašnjim rundama pregovora. Prema njegovim rečima, jedan od ruskih vojnih lidera je ranije nagovestio mogućnost njihovog odsecanja od Crnog mora, ali je naglasio da bi takva operacija zahtevala potpuno drugačiju fazu sukoba i prethodnu stabilizaciju trenutnih linija fronta.
Uprkos tome, Baranec Odesu vidi kao strateški izuzetno važan cilj. On navodi da bi eventualna operacija tog obima zahtevala kombinaciju vojnih, informativnih i bezbednosnih mera, kao i dugotrajnu pripremu na terenu. Prema njegovoj proceni, bez stvaranja povoljne unutrašnje situacije, svaki pokušaj brzog zauzimanja grada nosio bi ozbiljne rizike.
U svojim izjavama Baranec se osvrnuo i na društvenu strukturu Odese, tvrdeći da u gradu postoji značajan deo stanovništva koji bi mogao biti naklonjen Rusiji.
Te tvrdnje iznose se u kontekstu propagandnih procena, ali ih nezavisni izvori ne potvrđuju. Ipak, u ruskim analitičkim krugovima one se često koriste kao argument za tezu da bi otpor u gradu mogao biti slabiji nego u drugim delovima zemlje.
On smatra da bi cilj takvih aktivnosti bio stvaranje atmosfere u kojoj bi se ukrajinske snage osećale izolovano i demotivisano. U tom slučaju, prema njegovim rečima, otpor bi mogao brzo da oslabi, dok bi u suprotnom scenario teških borbi mogao da potraje i nekoliko meseci.
