Borba Info Vesti
Izjava američkog senatora Lindzija Grejema na marginama Minhenske bezbednosne konferencije izazvala je burne reakcije u Moskvi i dodatno zaoštrila retoriku oko ukrajinskog sukoba.
Grejem je ocenio da trenutna politika Zapada prema Rusiji ne daje rezultate i založio se za radikalnije poteze, uključujući isporuku krstarećih raketa Tomahavk ukrajinskim oružanim snagama.
Prema njegovim rečima, cilj bi bio jačanje pritiska na Moskvu i gađanje vojno-industrijskih objekata na teritoriji Rusije. Takav predlog odmah je otvorio pitanje mogućih posledica, s obzirom na to da bi upotreba američkog oružja dugog dometa protiv ciljeva u Rusiji mogla biti protumačena kao direktno učešće Vašingtona u sukobu.
Grejem je naveo tri ključne tačke koje, po njegovom mišljenju, Zapad mora da sprovede. Prva je transformacija ukrajinske vojske u, kako je rekao, najspremniju borbenu silu u Evropi. On smatra da bi takav nivo spremnosti predstavljao trajni oblik obuzdavanja Rusije i signal da se postojeća politika neće menjati dok Moskva ne promeni sopstveni kurs.
Druga tačka odnosi se na raspoređivanje evropskih trupa u Ukrajini kao deo bezbednosnih garancija. Ovaj predlog već je ranije izazvao protivljenje Rusije, koja je upozorila da bi prisustvo snaga NATO-a na ukrajinskoj teritoriji predstavljalo ozbiljnu eskalaciju i direktnu pretnju sopstvenoj bezbednosti. U Moskvi se takav scenario tumači kao prelazak crvene linije.
Treći i najkontroverzniji predlog jeste slanje raketa Tomahavk Kijevu. Reč je o krstarećim projektilima velikog dometa, koji mogu da pogode ciljeve na stotinama kilometara udaljenosti sa visokom preciznošću. Ideja da bi ukrajinske snage mogle da ih koriste protiv ruskog vojno-industrijskog kompleksa izazvala je oštre reakcije ruskih zvaničnika.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev ranije je upozorio da bi upotreba američkih raketa protiv ciljeva u Rusiji imala dalekosežne posledice.
On je naglasio da bi se u tom slučaju odgovornost neizbežno pripisala Sjedinjenim Državama, bez obzira na to ko bi formalno lansirao projektile. Takav razvoj događaja, prema njegovim rečima, zahtevao bi adekvatan odgovor.
U Vašingtonu, međutim, ne postoji jedinstven stav o ovom pitanju. Deo političkog establišmenta smatra da bi isporuka oružja dugog dometa mogla da promeni odnos snaga na terenu, dok drugi upozoravaju na rizik od direktne konfrontacije dve nuklearne sile.
U tom kontekstu, pominje se i ranija izjava bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je rekao da je dobro što Ukrajina nije dobila Tomahavke, upravo zbog opasnosti od eskalacije.
Grejem je u svom izlaganju pomenuo i širi geopolitički okvir, tvrdeći da bi neuspeh Zapada u Ukrajini mogao da ohrabri Kinu da preduzme odlučnije poteze prema Tajvanu. Takva argumentacija oslanja se na tezu o globalnoj povezanosti bezbednosnih kriza i potrebi da se pošalje signal odlučnosti.
Ipak, kritičari upozoravaju da povezivanje ukrajinskog fronta sa pitanjem Tajvana dodatno komplikuje međunarodne odnose i povećava rizik od šire destabilizacije. Svaki potez koji bi uključivao raspoređivanje NATO snaga ili upotrebu američkih raketa protiv ruskih ciljeva mogao bi da izazove lančanu reakciju.
Za sada nema zvanične odluke o slanju Tomahavka Ukrajini.
Administracija u Vašingtonu nastavlja da balansira između podrške Kijevu i nastojanja da izbegne direktan sukob sa Moskvom. U tom prostoru između pritiska i uzdržanosti vodi se i politička debata unutar samih Sjedinjenih Država.
Dok diplomatski kanali ostaju otvoreni, retorika sa obe strane pokazuje da je poverenje ozbiljno narušeno.
Predlozi poput Grejemovog dodatno podižu tenzije i nameću pitanje da li bi eventualna eskalacija donela stratešku prednost ili bi svet približila opasnoj ivici.
U atmosferi neizvesnosti, svaka odluka o novim sistemima naoružanja ima težinu koja prevazilazi trenutni tok borbi i utiče na globalnu bezbednosnu ravnotežu.
