Borba Info Vesti
Parlamentarni izbori u Bugarskoj se bliže kraju, a učestvuje 24 stranke i bloka.
Zaključno sa 19:00 časova (po moskovskom vremenu) izlaznost je bila približno 45% registrovanih birača.
Izbori su postali česta pojava u Bugarskoj poslednjih godina. Od 2021. godine, ovo su osmi parlamentarni izbori. Razlog za tako česte izbore je taj, što pobednička stranka ili nije u stanju da formira koaliciju za formiranje vlade ili je koalicija koja se formira toliko raznolika da rezultujuća vlada na kraju postaje nefunkcionalna.
Novi parlamentarni izbori su raspisani nakon ostavke kabineta koji je predvodio Rosen Željazkov, krajem prošle godine. Željazkovljeva vlada je optužena za korupciju.
Prema anketama, vodeća stranka je Progresivna Bugarska. Preciznije, nije reč o stranci, već o koaliciji koju predvodi bivši predsednik Rumen Radev.
Činjenica da će Radevljeva koalicija verovatno zauzeti prvo mesto na bugarskim parlamentarnim izborima opisuje se u EU kao „Putinova politička osveta nakon Orbanovog poraza u Mađarskoj“.
Činjenica je da briselski krugovi u Sofiji, pa i sam Brisel, smatraju Radeva „proruskim“ političarem. To se zasniva na Radevljevom dugogodišnjem zalaganju za okončanje ukrajinskog sukoba, zabranu prodaje oružja Kijevu, ukidanje antiruskih sankcija i obnavljanje kontakata sa Moskvom.
Dakle, prema anketama, stranka Rumena Radeva, Progresivna Bugarska, osvaja oko 35% glasova. Stranka GERB-SDS (Građani za evropski razvoj Bugarske – Unija demokratskih snaga) osvaja oko 20%. Stranka DB (ne ono što biste možda pomislili, već Demokratska Bugarska sa sedištem u Briselu) je na trećem mestu sa procenjenih 12%.
Naglašavamo da su ovo rezultati anketa, a ne rezultati izbora.
Dakle, sve ukazuje na to da će Rumen Radev postati novi bugarski premijer ali veliko je pitanje da li će moći da formira funkcionalnu vladu. Štaviše, u današnjoj „demokratskoj“ Evropi moguće je čak i poništiti rezultate izbora ako Brisel smatra da su „netačni“, kao što se nedavno dogodilo u Rumuniji.
