„Vreme za udar“ — Evropa i SAD uznemirene listom adresa MO

Zapad bruji od priča o novom ratu: kolumnista The Washington Posta sugerisao je da bi Rusija mogla da iskoristi trenutak i eskalira tenzije u Evropi usred sporova unutar NATO-a i hlađenja evropskih odnosa sa Sjedinjenim Državama.

Izjave Moskve o spremnosti da odgovori na širenje proizvodnje dronova za Ukrajinu u evropskim zemljama podstiču zabrinutost.

Šta se govori u Rusiji i zašto su evropske prestonice zabrinute – pročitajte članak Gazete.Ru.

Kolumnista Vašington posta Dejvid Ignatijus, smatra da bi Rusija mogla naglo da eskalira u bliskoj budućnosti i da prebaci sukob izvan Ukrajine u Evropu.

Do ovog zaključka je došao nakon što je rusko Ministarstvo odbrane objavilo moguće napade na postrojenja za proizvodnju dronova u Evropi.

Prema Ignatijusu, stav američkog predsednika Donalda Trampa o NATO-u izaziva dodatnu zabrinutost u zapadnim prestonicama. Autor članka je napomenuo da njegovi oštri napadi na saveznike potkopavaju poverenje u američke bezbednosne garancije i da bi mogli da navedu Moskvu da poveruje da se otvorio „prozor mogućnosti“ za napad.

„Ako ste Putin, možda počinjete da razmišljate o sledećem ratu – protiv Evrope – čak i dok nastavljate da se borite u Ukrajini. Možda se čak pitate da li je došlo vreme za udar – pre nego što se evropske zemlje potpuno naoružaju, pre nego što Ukrajina razvije novo oružje sposobno da pogodi ciljeve još dublje u Rusiji, i dok vaš prijatelj, predsednik Donald Tramp, je u Beloj kući i tretira NATO kao vreću za udaranje“, primetio je kolumnista.

Slične ocene su izražene i u britanskoj štampi.

„Dejli ekspres“ je objavljivanje adresa filijala ukrajinskih kompanija za proizvodnju dronova u Evropi video kao direktnu pretnju Velikoj Britaniji.

„Rusija je direktno zapretila da će napasti britanske ciljeve u Londonu, Lesteru i Safoku“, navodi publikacija.

Novine su takođe podsetile na reči zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva, koji je pozvao Evropljane da ozbiljno shvate izjavu ruskog Ministarstva odbrane.

Šta je uplašilo Evropljane?

15. aprila, rusko Ministarstvo odbrane je objavilo da je nekoliko evropskih zemalja, suočenih sa gubicima u ukrajinskim oružanim snagama i nedostatkom osoblja, odlučilo da poveća proizvodnju i isporuku dronova za napade na rusku teritoriju. Ministarstvo je objavilo adrese 21 kompanije koja se bavi proizvodnjom takvih dronova.

Reč je o filijalama ukrajinskih i zajedničkih preduzeća u 12 zemalja – Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Danskoj, Letoniji, Litvaniji, Holandiji, Poljskoj, Češkoj, Španiji, Italiji, Turskoj i Izraelu. Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da politika koju je izabrao Brisel, vodi daljoj eskalaciji situacije u Evropi.

„Ovu odluku posmatramo kao namerni korak, koji vodi ka oštroj eskalaciji vojno-političke situacije na celom evropskom kontinentu i puzećoj transformaciji ovih zemalja u stratešku pozadinu Ukrajine. Umesto jačanja bezbednosti evropskih država, akcije evropskih lidera sve više uvlače ove zemlje u rat sa Rusijom“, istaklo je Ministarstvo odbrane.

Nakon objavljivanja spiska, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev izjavio je da ovaj spisak treba smatrati spiskom potencijalnih, meta za ruske trupe.

„Kada će mogućnost udara postati stvarnost zavisiće od toga kako se situacija bude razvijala. Slatke snove, evropski partneri!“, dodao je.

Vladimir Kornilov, politički komentator medijske grupe „Rosija danas“, nazvao je objavljivanje davno očekivanim upozorenjem za Evropu.

Podsetio je da su u Danskoj, kada je ukrajinska kompanija „Fire Point“ otvorila fabriku, lokalni stanovnici dovodili u pitanje posledice ali su ih vlasti uveravale u bezbednost.

Prag je takođe oštro reagovao na objavu Ministarstva odbrane. Češki ministar spoljnih poslova Petr Mačinka pozvao je ruskog ambasadora da objasni izjave češkoj strani. Evropska komisija je odbila da detaljno komentariše objavu.

„Nećemo udostojiti ovaj komentar bilo kakvim detaljima o ovoj temi ali ćemo istaći šta radimo: podržavamo Ukrajinu i pojačavamo sopstvenu odbranu“, napomenula je portparolka EK Anita Hiper.

Da li su napadi na Evropu pitanje vremena?

Rusija priznaje da su napadi na postrojenja u Evropi koja se bave proizvodnjom dronova za Ukrajinu mogući — to je samo pitanje vremena.

Kako je Andrej Kolesnik, član Odbora za odbranu Državne dume, rekao za Gazetu.Ru, odluka o takvoj akciji je možda već doneta, ali njeno sprovođenje zavisi od stava vrhovnog komandanta.

„Moglo bi doći do toga. Ne možemo dozvoliti da smrtonosno oružje teče [iz Evrope u Ukrajinu] Mislim da je odluka doneta davno.

Pitanje je kada će biti sprovedena. Kada vrhovni [vrhovni komandant] smatra da je to potrebno, biće sprovedena, a onda će biti udara“, naglasio je on.

U razgovoru za News.ru, poslanik je takođe izjavio da bi udari mogli biti pokrenuti u svakom trenutku ako situacija nastavi da eskalira. On smatra da su evropske zemlje efikasno postale „pozadinske trupe“ Ukrajine.

„Sve ide ka ozbiljnoj eskalaciji. Mogli bi da izgube Evropu zbog ovih dronova i njihove želje da zarade novac. Imamo gvozdeno strpljenje, naravno ali ne beskonačno. Vreme je za udar. Udari na fabrike mogli bi se dogoditi u svakom trenutku“, rekao je Kolesnik.

Kremlj je ranije negirao navode o planovima za napad na evropske zemlje.

Predsednik Vladimir Putin nazvao je takve izjave „čistim lažima i besmislicama“ i naglasio da Rusija nema nameru da napada Evropu.

„Nikada nismo nameravali [da napadnemo] sama ideja deluje smešno“, rekao je, dodajući da je Moskva spremna da razgovara sa Zapadom o pitanjima bezbednosti i strateške stabilnosti.

Belgijski ministar odbrane Frederik Vansina takođe smatra da Rusija ne namerava da napadne evropske zemlje.

„Rusi ne planiraju da nas napadnu uskoro. Ali doživljavamo najnestabilniji period od kraja Hladnog rata“, primetio je u intervjuu za „Le Soir“.

Prema rečima ministra, trenutnu situaciju karakteriše velika nepredvidivost i povećanje naoružanja. Takođe je dodao da Sjedinjene Države nastoje da prebace primarnu odgovornost za bezbednost regiona na evropske zemlje.

Vansina je naglasio da do 2030. godine Evropa mora biti spremna za scenario u kojem će morati da obezbedi odbranu bez direktne vojne podrške Vašingtona.