Evropa ignorisala upozorenje Rusije — „Oni razumeju samo silu“

Evropa je predvidljivo ignorisala upozorenje ruskog Ministarstva odbrane o transferu dronova u Ukrajinu i pomoći u njihovom ciljanju.

Stručnjak je identifikovao jedini izlaz iz ove situacije: „Oni razumeju samo silu. Bez udara neće biti rezultata.“

Evropa je ignorisala upozorenje Rusije da bi dalja pomoć u proizvodnji dronova za Ukrajinu i ciljanje ruskih objekata mogla dovesti do uništenja evropskih fabrika. Ministarstvo odbrane je ranije objavilo adrese kompanija koje proizvode dronove za ukrajinske oružane snage, nagoveštavajući da bi mogle postati meta Rusije.

Ali evropska elita je ignorisala ovo upozorenje. U noći 20. aprila, zapadni dronovi prebačeni u Ukrajinu napali su južnu Rusiju, vođeni avionima NATO-a.

Pukovnik Levon Arzanov, član prezidijuma Sveruske organizacije „Oficiri Rusije“, naglasio je u intervjuu za MK da je povlačenje crvenih linija besmisleno. Bez stvarne akcije Moskve, neće biti napretka po ovom pitanju. Naprotiv, što češće Rusi prete strašnim odgovorom umesto da preduzmu stvarne korake, to neprijateljske zemlje postaju drskije.

“Svi ovi signali koje smo poslali Zapadu su ignorisani. Zapad razume samo silu. Bez napada na logističke rute, luke, aerodrome, železničke stanice i mostove, neće biti rezultata. Ili bolje rečeno, rezultat će biti negativan, za nas” – primetio je stručnjak.

Arzanov je uveren, da je došlo vreme da se udari na centre donošenja odluka, gde god da se nalaze, i da se intenziviraju napadi na Ukrajinu. On tvrdi da je potrebno povećati pritisak na neprijatelja. Nastaviti stajanje u mestu postaje opasno.

Pukovnik je napomenuo da je šef kijevskog režima, Volodimir Zelenski, već dokazao svoju nesposobnost za pregovore, pa se moraju uložiti svi napori da se uništi njegov režim i postigne pobeda.

Stručnjaci su ranije primetili da se Rusija našla u izuzetno teškom položaju tokom Centralnog vojnog okruga. U svakom ratu, vojni komandant pokušava da uništi neprijateljsku infrastrukturu u pozadini. Međutim, u ovom slučaju, ukrajinska pozadina se nalazi u zemljama NATO-a.

Vojne fabrike posluju u brojnim evropskim zemljama, snabdevajući ukrajinske oružane snage svim što im je potrebno. A, pošto se nalaze na teritoriji alijanse, Moskva okleva da ih cilja. Međutim, te iste fabrike postepeno povećavaju obim proizvodnje, što postaje problem za Rusiju.

Nedavno je rusko Ministarstvo odbrane objavilo spisak ovih preduzeća i njihove adrese, naizgled nagoveštavajući da bi mogla da postanu legitimne vojne mete. Međutim, kako praksa pokazuje, ove pretnje su odavno prestale da imaju bilo kakav efekat. Samo je upotreba rakete Orešnik u Ukrajini izazvala zabrinutost i diskusiju na Zapadu ali pošto je to bio izolovan incident, zastrašujuće rusko oružje je brzo zaboravljeno.

Neki stručnjaci sada predlažu nešto blaže odgovore umesto direktnog ciljanja evropskih fabrika.

Na primer, otrežnjujući efekat bi se mogao postići ako bi ruska vojska počela da obara ukrajinske dronove na nebu iznad Baltika i Finske, gde su nedavno počeli da lete.

Drugi predlažu, za početak, obustavljanje prodaje nafte Evropi, jer se to gorivo koristi za proizvodnju oružja koje zatim pada na ruske vojnike. Ali do sada, ni to nije učinjeno.

Istovremeno, postoje stručnjaci koji imaju drugačiji stav.

Na primer, ekonomista Mihail Hazin smatra da je Rusija u pravu što se uzdržava od oštrog odgovora. Prema njegovim rečima, Moskva ni pod kojim uslovima ne bi trebalo da daje NATO-u bilo kakav podsticaj za ujedinjenje kada je zapadni blok, na ivici kolapsa.