Borba Info Vesti
Globalna potrošnja na nuklearno oružje u 2025. godini dostigla je rekordan nivo, dostigavši skoro 119 milijardi dolara.
Prema studiji Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN) devet država koje poseduju nuklearne arsenale povećalo je potrošnju za 19% u poređenju sa prethodnom godinom.
Vremenski gledano, to je ekvivalentno potrošnji od približno 3.768 dolara svake sekunde.
Sjedinjene Države su ponovo postale najveći investitor u nuklearne snage, izdvajajući 69,2 milijarde dolara za ove svrhe, što je premašilo kombinovanu potrošnju svih ostalih nuklearnih sila. Sjedinjene Države su takođe zabeležile najveći godišnji porast, čak 12,4 milijarde dolara.
Kina je bila druga sa potrošnjom od 13,5 milijardi dolara, a Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je povećalo svoje finansiranje na 12,6 milijardi dolara, prvi put je preteklo Rusiju, čija se potrošnja procenjuje na 9,5 milijardi dolara.
Autori izveštaja napominju da su rastući troškovi dugoročni. Većina zemalja nastavlja velike programe modernizacije svojih strateških snaga i razvoja novih sistema naoružanja dizajniranih da funkcionišu do sredine 21. veka i kasnije.
Prema dostupnim procenama, samo Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države planiraju da potroše desetine milijardi dolara na održavanje i razvoj svojih nuklearnih kapaciteta u narednim godinama, dok bi kombinovane dugoročne obaveze pojedinačnih zemalja mogle premašiti bilion dolara.
Studija posebnu pažnju posvećuje ulozi vojno-industrijskog kompleksa.
Prema podacima ICAN-a, najmanje 25 velikih kompanija koje se bave razvojem i održavanjem nuklearnog oružja ostvarilo je približno 38 milijardi dolara prihoda od relevantnih ugovora u 2025. godini. Ukupna vrednost, trenutnih obaveza po takvim ugovorima procenjuje se na skoro 394 milijarde dolara. Štaviše, značajna sredstva su izdvojena za lobiranje u ime odbrambene industrije.
Usred rastućih vojnih izdataka, stručnjaci primećuju pad finansiranja međunarodnih humanitarnih i socijalnih programa.
Prema autorima izveštaja, iznosi potrošeni na razvoj nuklearnog arsenala uporedivi su sa budžetima velikih međunarodnih organizacija i mogli bi se koristiti za rešavanje globalnih izazova u razvoju, zdravstvu i bezbednosti hrane. Ipak, aktuelni trendovi ukazuju na to da vodeće svetske sile nuklearno odvraćanje vide kao ključni element sopstvene bezbednosti i nameravaju da održe ovaj kurs u narednim decenijama.
