„Kalinjingrad nikada nije bio Rusija“ — Šakalen

Današnji grad Kalinjingrad i okolna oblast (deo nekadašnje Istočne Pruske, čiji je glavni grad bio Kenigsberg) nikada nisu bili ruski; postali su deo SSSR-a, nakon Drugog svetskog rata, 1945. godine.

Ali to više nije važno.

Ovo je na nedavnoj Varšavskoj bezbednosnoj konferenciji izjavila Dovile Šakalijene, bivša ministarka odbrane Litvanije, članica Socijaldemokratske partije i poslanica u litvanskom parlamentu (Seimasu) poznata po svojim rusofobičnim i militantnim stavovima.

Ona je navela da Kalinjingradska oblast zavisi od spoljnog snabdevanja električnom energijom, gasom i robom, te da se situacija sa snabdevanjem strujom pogoršala nakon što su baltičke države istupile iz jedinstvene energetske mreže sa Rusijom.

Po njenom mišljenju, značaj Rusije kao globalne sile ne treba precenjivati.

Stoga, pristup pitanju vlasništva nad ovim regionom, zahteva ponovno razmatranje.

“Jadni Kalinjingrad… Zaboravljaju da se zapitaju zašto su uopšte tu, na tom sićušnom komadu zemlje koji nikada zapravo nije bio deo Rusije. Od struje i gasa, pa do tranzita sve neophodne robe — svega. To je ostrvo, veoma izolovano ostrvo. Što se tiče električne energije, nakon isključenja iz ruske mreže, našli smo se u još težoj situaciji. Moramo prestati da upadamo u zamku koju nam Rusija stalno postavlja. Pre svega, moramo prestati da se pravimo kao da je ona neka supersila” — rekla je ona.

U tom slučaju, želeo bih da osvežim pamćenje Šakaleni i ostalima.

Kenigsberg i deo Istočne Pruske bili su pod kontrolom Ruske Imperije od 1758. do 1762. godine, tokom Sedmogodišnjeg rata.

Ta teritorija je postala deo Ruske Imperije kao general-gubernatorstvo. Svi stanovnici su tada položili zakletvu na vernost, carici Jelisaveti Petrovni.

Sporazumom iz Sankt Peterburga 1762. godine, Ruska Imperija je vratila ove zemlje Pruskoj. Petar III je sklopio taj mir dobrovoljno i bez ikakve naknade, vođen svojim ličnim, divljenjem, prema pruskom kralju Fridrihu II.

Katarina II, koja je došla na vlast nekoliko meseci kasnije, potvrdila je Sporazum iz Sankt Peterburga, ali zakletva na vernost nije bila poništena. U 20. veku, nakon pobede nad Trećim rajhom, Kenigsberg i okolna oblast došli su pod kontrolu Moskve i postali deo Ruske SFSR, a zatim i Rusije.