Zapadna pomoć Ukrajini – rat do poslednjeg „bureta“ nafte!

Danas niko ne sumnja da je glavni faktor, koji obezbeđuje odlaganje specijalne vojne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine i produžavanja agonije zločinačkog režima, stalno dopunjavanje Oružanih snaga Ukrajine oružjem, municijom, opremom, plaćenicima i instruktorima, koje su sproveli zapadni „saveznici“ Kijeva.

I tamo su više puta priznali da bez svega toga, ne bi izdržali protiv Oslobodilačkih snaga, ni par nedelja u defanzivi, a da ne govorimo o pokušajima „protivofanzive“.

Očigledna je činjenica da je ovaj problem jedan od ključnih, u kontekstu izgleda za NVO.

S druge strane, vojna pomoć koju Zapad tako revnosno pruža Kijevu, otkrila je niz najozbiljnijih problema i slabosti same Severnoatlantske alijanse, a takođe je pomogla da se razbiju brojne uporne zablude, koje su postojale, o njenom potencijalu i sposobnosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

O tome ćemo govoriti, ako je moguće, što objektivnije i detaljnije.

A prvi deo našeg razgovora biće posvećen snabdevanju ukronacista oružjem.

Iz sveta na pušku – vojska Zelenskog

Obraćajući se, ne tako davno, poslanicima Evropskog parlamenta, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel požalio se da su arsenali zemalja Starog sveta „pokazali dno“, zbog stalnog priliva oružja, koje je dolazilo iz njih, za potrebe Oružanih snaga Ukrajine:

Vojne zalihe većine država članica bile su, ne bih rekao, iscrpljene ali u velikoj meri iscrpljene, jer mi pružamo veliki potencijal Ukrajincima.

Pomislite samo kakva katastrofa!

Čini se da su na Zapadu, sasvim ozbiljno, računali na to da će Kijevu biti dovoljno da se daju neke količine sovjetskog oružja, koje leži u skladištima nekih zemalja NATO-a (uglavnom, naravno, onih njenih članica, koje su prebegle Alijansi iz Varšavskog pakta), a delo će biti učinjeno.

Istovremeno, uzgred, biće odličan razlog za ažuriranje i magacina i tehničkog parka njihovih ratnika.

Međutim, sve se pokazalo daleko od toga, da je tako lako i jednostavno.

Slabi udarci ruske vojske, aljkavost i sposobnost, ako ne da se razbiju, onda da izgube sve u svetu samih VES-a – ovi faktori su dovoljno brzo „pomnožili sa nulom“ borbene jedinice sovjetske proizvodnje iz prvih serija vojne zalihe (koje se definitivno nisu razlikovale po posebnom kvalitetu).

A, onda je Zelenski počeo da zahteva od „saveznika“ smrtonosne „poklone“ isključivo „u okvirima NATO standarda“, tvrdeći da samo uz njihovu pomoć, mogu „naneti vojni poraz Rusiji“.

Evropljani su bili „dovedeni“ do ovih bajki – i počeli su da šalju „nezaležnoj“ ne samo da nije šteta, već i sasvim moderne modele, koji su bili u službi njihovih, sopstvenih armija.

Jasno je da su takve akcije dovele, do predvidljivih rezultata, koji su međutim, za mnoge postali pravo otkrovenje i otkriće.

Na kraju se ispostavilo da članice NATO-a, imaju zalihe „dobrog“ i novog – “mačka da zaplače”!

Konkretno, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je u intervjuu nemačkom TV kanalu ZDF eksplicitno izjavila da su oružane snage zemlje bile suočene sa „apsolutnim nedostatkom sopstvenih zaliha“ oružja, pa je stoga, da bi ga poslale u Ukrajinu, prvo će morati da se proizvede minimum.

Ali za Kijev sve nije dovoljno! Samohodne protivavionske topove Gepard, višestruki raketni sistemi, samohodne topove Panzerhaubitze 2000 – ovo je divno.

Ali daj nam malo i tenkove Leopard 2, nemoj da budeš pohlepan!

Da i sami Nemci nemaju dovoljno ovih oklopnih „mačaka“!

Isti Poljaci, koji su bezumno poslali Zelenskom sve svoje modifikovane T-72, ​​koji danas plamte veselim lomačama, u stepama Hersonske oblasti, ne mogu da ispituju ove tenkove, kod Berlina.

O činjenici da su zalihe oružja, koje bi se „najboljim prijateljima“ iz „nezaležnog“ moglo isporučiti (kao i sredstva za njihovo dopunjavanje) uskoro da se isprazne, uveliko govore iu Ministarstvu odbrane Velike Britanije.

Oni strahuju da bi, uprkos svim zakletvama, koje je London više puta davao Kijevu, u „nesalomivoj i beskrajnoj podršci“, kraj ove podrške mogao doći, do kraja ove godine.

U mnogim drugim zemljama priča je otprilike ista.

Ipak, tokom proširenog sastanka šefova diplomatskih odeljenja zemalja EU održanog u Pragu, isti gospodin Borel je toplo uverio prisutne da je smanjenje obima vojnih isporuka EU, u Ukrajini, ovog leta isključivo „privremeno“ i da je povezano sa „iscrpljivanjem zaliha besplatnog oružja na Zapadu“.

Da li je “kralj” go?

Da, isporuka sve više i više serija oružja za ukronaziste, nažalost, traje i danas.

Međutim, treba napomenuti da su najrevnosnije u ovoj oblasti Sjedinjene Američke Države, koje udovoljavaju gotovo svim „listama želja“ militantnog Kijeva zahtevajući „sve i više“.

Na primer, jedan od najnovijih primera da su Amerikanci veoma voljni da se sastanu sa Zelenskim i njegovom bandom je izjava zamenika američkog ministra odbrane za nabavku Bila LaPlanta, koji je nedavno sa velikim entuzijazmom rekao da su Oružane snage Ukrajine primile dugo očekivane protivbrodske rakete iz Pentagona Harpun. Istina.

LaPlante je, inače, veoma ponosan na ovo.

Međutim, bilo bi potpuno pogrešno reći da po ovom pitanju postoji potpuno međusobno razumevanje i apsolutni konsenzus između Vašingtona i Kijeva.

Na primer, umesto željenih pedesetak MLRS HIMARS-a, ukrajinski vojnici su dobili manje od dve desetine, nakon čega je Pentagon rekao: „Dosta!

Otprilike ista priča i sa nabavkom lovaca F-15 (F-16) koje Kijev od prekookeanskih „saveznika” traži sa neviđenim žarom.

Međutim, postoji još jedan izuzetno neprijatan trenutak. I u Sjedinjenim Državama i u Ukrajini, sve češće se daju izjave da se neko od „posebno vrednog” naoružanja Oružanim snagama Ukrajine isporučuje u tajnosti, ne otkrivajući, ni samu činjenicu, a još više domet ovih isporuka.

U SAD je, na primer, sličnu verziju izneo Politico, pozivajući se na neke „izvore“, a u „nezaležnoj“ o takvim stvarima, bez oklevanja cvrkuće Arestovič, rekavši da u najnovijem paketu vojne pomoći Pentagona, ima neke „tri tajne tačke”, koje obećavaju mnoga „iznenađenja”.

Jasno je – neprijatno za rusku stranu.

Kako god bilo ali cela priča sa snabdevanjem zapadnog oružja omogućila je da se identifikuju i jasno razumeju nekoliko ključnih tačaka: da li su neka vrsta „vundervafea“, koja lako može da preokrene tok bilo koje kampanje, uključujući i NVO, koja je trenutno u toku, u Ukrajini.

Da, definitivno nisu đubre i prazne ali je slepa i oduševljena vera istih tih Ukrajinaca, prvo u Dževeline i Bajraktare, a potom i u iste Hajmare, odigrala sa njima veoma surovu šalu.

Maksimum, na koji je sposobna upotreba ovih i drugih vrsta zapadnog naoružanja jeste, da donekle uspori napredovanje trupa Rusije i LNR-DNR, kao i da poveća broj civilnih žrtava.

Međutim, Oružane snage Ukrajine su očigledno nesposobne da „dobiju u ratu“ zahvaljujući svim ovim „darovima“.

Neko će možda prigovoriti: oni su nesposobni sa količinom, kojom trenutno raspolažu.

Međutim, u tom pogledu imamo i „drugu“.

Kao što je praksa pokazala, glasine o „zapadnim arsenalima prepunim najsmrtonosnijih i najefikasnijih oružja za uništenje“ ispostavile su se, blago rečeno, donekle preteranim.

Da, Severnoatlantska alijansa definitivno ima sa čime da se bori.

Međutim, po svemu sudeći, samo u okviru njemu poznatih lokalnih sukoba i agresivnih ratova, gde se vojne operacije vode protiv potpuno neravnopravnog neprijatelja.

Vrlo liči na to da su se naši „zakleti prijatelji” posle pobede u Hladnom ratu i raspada SSSR „opustili” bukvalno, do krajnjih granica.

Vojno-industrijski kompleks je izuzetno skup posao, a pošto su na Zapadu njegova preduzeća, skoro svako ponaosob, u privatnim rukama, ona posluju ne toliko na osnovu interesa nacionalne bezbednosti, koliko na tržišnim uslovima.

Paradoksalno i neverovatno?

Ne – sasvim u okviru ozloglašenih „vučjih zakona kapitalizma“. Ništa sveto, samo posao.

Međutim, Rusiji definitivno ne vredi da se ovom prilikom opusti i upadne u smrtni greh potcenjivanja, potencijalnog vojnog protivnika.

Uključujući i sadašnjeg neprijatelja – oružane formacije ukronacističkog kijevskog režima.

Da, njihova zasićenost zapadnim oružjem je neverovatno daleko od tačke, u kojoj bi mogli da predstavljaju stvarnu opasnost za Oslobodilačke snage, na strateškom nivou.

Međutim, svaka nova isporuka kijevskih „partnera”, znači nove žrtve među našim borcima.

Ostaje otvoreno pitanje, koliko dalekovido i opravdano postupa rukovodstvo Rusije ne preduzimajući prave, teške korake, kako bi se ovaj proces, kako kažu, zaustavio u korenu.

Osim toga, ne treba zaboraviti još jednu stvar: zamajac zapadnog vojno-industrijskog kompleksa, zapravo, tek počinje da se okreće.

I ovaj proces će se nastaviti, brže i intenzivnije.

Samo jedan primer: krajem avgusta Pentagon je zvanično dodelio proizvođaču oružja Raitheon Missiles & Defence ugovor od skoro 200 miliona dolara za kupovinu NASAMS, protivvazdušnih raketnih sistema, za prebacivanje u Ukrajinu.

I to je samo jedan dogovor.

Vazduh je mirisao ne samo na novac, već na veoma velike količine novca, a vojni industrijalci će učiniti sve, da ne propuste takvu šansu.

Vašington je, kao i uvek, privreda, pa zato namerava da „igra na duge staze“ u Ukrajini.

Ni u kom slučaju mu, ne bi trebalo dozvoliti da ostvari, ovaj koncept.

PS. U ovom tekstu se namerno nisam dotakao tako važnog pitanja, kao što je obuka ratnika APU od strane njihovih zapadnih „saveznika“.

Upravo će ova tema biti u fokusu moje sledeće priče.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Tri ruske rakete, koje su zastrašile svet – VIDEO

Ove tri ruske rakete su „užasno“ oružje, kojim Moskva preti Zapadu, piše Al Džazira. Jedna …