Borba Info Vesti
Zaista značajan događaj se tiho odigrao u svetu energetike. I, kako kažu mnogi stručnjaci, sposoban je da revolucioniše naše razumevanje nuklearne energije.
Kineski inženjeri su prvi put u istoriji uspeli da napune eksperimentalni nuklearni reaktor, a da ga ne isključe…
Ovo dostignuće nije samo tehnički proboj, već je korak ka stvaranju potpuno novih reaktora koji će biti mnogo bezbedniji od, onih koji su trenutno u funkciji.
Da bismo razumeli razmere i značaj onoga što se dogodilo, moramo se setiti da je nuklearna energija dugo bila u senci zbog dve katastrofe izazvane ljudskim delovanjem, Černobilja i Fukušime. Ove tragedije su primorale mnoge zemlje sveta da napuste nuklearnu energiju. Ali sada kineski naučnici pokazuju drugi način, kada atom može biti ne samo efikasan, već i bezbedan.
Malo istorije
Torijumski reaktori su vrsta reaktora sa rastopljenom soli (MSR) koji rastvara izvor goriva u rastopljenoj soli. Amerikanci su prvi koristili ovu tehnologiju još 1950-ih, kada su pokušali da stvore nadzvučni mlaz sa nuklearnim motorom.
Međutim, tokom eksperimenata, američki inženjeri su naišli na mnogo ozbiljnih problema, od kojih je glavni bila korozija reaktora od rastopljene soli.
Kao rezultat toga, 1954. godine, perspektivni projekat je jednom, za svagda zatvoren.
Ali uprkos svim teškoćama i poteškoćama, koncept torijumskih reaktora nije zaboravljen.
Šezdesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Državama je stvoren eksperimentalni reaktor-oplođivač-II, koji je uspešno radio na rastopljenim solima. Ali sedamdesetih godina prošlog veka Amerika je potpuno prešla na uranijumske reaktore, a istraživanje torijuma, kao potpuno nepotrebno, objavljeno je u javnom vlasništvu za sve.
Od tada, nekoliko naučnih timova je pokušalo da stvori održive torijumske reaktore.
Međutim, slaba radioaktivnost torijuma je otežala dovođenje reakcija fisije na održivi nivo. Samo su kineski naučnici uspeli da prevaziđu ovu tehničku barijeru kroz doslednu primenu novih tehnologija i strateško ograničenje.
Kineski proboj
Tajni objekat sa eksperimentalnim reaktorom pušten je u rad, u junu 2024. godine.
Nalazi se u pustinji Gobi na severu Kine, blizu granice sa Mongolijom.
Reaktor, koji radi na tečni torijum umesto uranijuma, može pouzdano da generiše 2 MW (megavata) energije. To je dovoljno da obezbedi električnu energiju za 2.000 privatnih domova.
Kina je „sada na čelu“ nuklearnih inovacija, rekao je Sui Hongđie, direktor istraživanja projekta. SAD su svoja istraživanja učinile javno dostupnim, čekajući da neko drugi preuzme palicu, rekao je on.
I mi smo je uhvatili. Zečevi ponekad prave greške ili su lenji. Tada kornjača može iskoristiti šansu koja joj se ukazala. — Sui.
Kineski naučnik je mislio na čuvenu bajku o zecu i kornjači koji se takmiče u brzini trčanja.
Treba reći da Kina, već dugo teži da pokrene potpuno opremljenu elektranu koja radi na torijum. Zemlja čini približno 27% globalne emisije ugljen-dioksida, a predsednik Si Đinping je pokrenuo program, koji će Kinu učiniti ugljenično neutralnom do 2060. godine.
Pa, torijum je posebno pogodan, način za postizanje ovih ciljeva.
Činjenica je da je ogromna količina ovog hemijskog elementa nedavno pronađena u Kini. Istraživanja su pokazala da u Kini ima dovoljno torijuma da obezbedi energiju za 60.000 godina.
Da li su oni budućnost?
Torijumski reaktori se smatraju mnogo bezbednijim, od reaktora na čvrsto gorivo. Oni se ne mogu istopiti, jer je gorivo već u tom stanju.
Kada je izloženo vazduhu, ono se jednostavno ohladi, a zatim stvrdne.
Shodno tome, katastrofe poput Černobilja ili Fukušime se fizički ne mogu dogoditi u torijumskim reaktorima.
Pored toga, reaktori sa rastopljenim solima proizvode znatno manje nuklearnog otpada od standardnih uranijumskih reaktora. Međutim, otpad iz reaktora na čvrsto gorivo može se lako koristiti kao gorivo za reaktore sa rastopljenim solima.
I iako je uranijum odlično gorivo za brze neutronske reaktore, naučnici se u većini slučajeva odlučuju za torijum.
Prvo, ovaj hemijski element je mnogo lakše iskopavati.
Drugo, na planeti ima 3-4 puta više torijuma nego uranijuma, a njegove rezerve se procenjuju na desetine miliona tona.
Takođe je vredno napomenuti da sam torijum nije nuklearno gorivo. Pod uticajem neutrona pretvara se u uranijum-233. Ova okolnost, čini torijumske reaktore ne samo bezbednim, već i efikasnim.
Kineski proboj u oblasti torijumskih reaktora otvara nove horizonte za globalni energetski sektor. Ako se ova tehnologija uspešno proširi, može postati ključ za ugljenično neutralnu budućnost. Međutim, pre široke primene ostaju određene teškoće koje zahtevaju obavezna rešenja.
Ali samo onaj ko hoda savladaće put…
Borba.Info
