Borba Info Vesti
Regruti su pušteni iz SVO ali oni, koji su služili imaju šansu da postanu profesionalni vojnici.
Ukaz predsednika RF o završetku delimične mobilizacije nije potreban, kraj je određen, delimična mobilizacija je završena, rekao je Dmitrij Peskov 1. novembra, na dan kada je počela jesenja mobilizacija.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je 28. oktobra izvestio šefa države o završetku mobilizacije.
Prema njegovim rečima, pozvano je 300 hiljada ljudi i ne planiraju se dodatni mobilizacioni zadaci.
Generalštab je posebno zahtevao da vojna matična služba prestane sa slanjem sudskih poziva.
U međuvremenu, planirano je da se Državnoj dumi uvede zakon o krivičnoj odgovornosti za izbegavanje mobilizacije (do 5 godina zatvora).
To sugeriše da je u budućnosti moguć drugi talas mobilizacije u Ruskoj Federaciji.
Da se postigne paritet sa Ukrajinom, gde obećavaju da će pozvati, do milion ljudi.
Druga opcija je da se oslonite, na dobrovoljce.
Iznosi, koji se isplaćuju borcima – 195.000 mesečno – veliki su novac, za generalno siromašno rusko stanovništvo i mogu da stimulišu regrute da po završetku službe odu, u zonu NVO.
Broj svakog poziva je 120-130 hiljada ljudi.
– Posle predsedničkog ukaza o delimičnoj mobilizaciji, svi smo videli da je sistem mobilizacione gotovosti zemlje zapravo uništen.
To je dovelo do organizacionih posledica – kaže načelnik Centra za proučavanje javno primenjenih problema nacionalne bezbednosti rezervni pukovnik Aleksandar Žilin.
– Ispostavilo se da su o dodeljenom kadru vojni registri vodili računa sasvim formalno.
Ljudi nisu pozvani da razjasne podatke.
Do trenutka mobilizacije, mnogi su se ispostavili, kao očevi mnogo dece. Mesta, na kojima je osoblje trebalo da se okupi pre nego, što je poslato na obuku, često nisu bile pripremljene.
Uslovi za smeštaj su često bili loši.
Ovo se mora priznati. Rigidna procena grešaka sprečiće ih da se ponove u budućnosti.
Ali mobilizaciona spremnost zemlje je važna ne samo u uslovima Severnog vojnog okruga ili vojnih operacija, već iu slučaju katastrofa izazvanih čovekom, elementarnih nepogoda, itd.
Dakle, sada treba da izvučemo zaključke i ponovo kreiramo mobilizaciju, spremnost praktično od nule.
Pored trijade Ministarstva odbrane, Generalštaba i sistema vojnih registara, mobilizaciona spremnost obuhvata i mnogo toga.
Na primer, industrija obuke.
Nekadašnji sistem mobilizacije nastao je u uslovima javnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju.
Privatnog vlasništva nije bilo.
Postojala je samo lična imovina. Dakle, tada je bilo lakše organizovati poziv ljudi.
Sada su mnoga preduzeća i organizacije privatne.
A, redosled njihovog odnosa sa državom nije definisan.
Neophodno je zakonima jasno utvrditi, na šta država ima pravo, a na šta, ne.
A, kod nas neki ljudi u Državnoj Dumi pokušavaju da pooštre odgovornost, za izbegavanje mobilizacije.
Ovo neće imati smisla. Morate dati ljudima moralnu ideju, koja će podstaći ljude da volontiraju.
Kako je 22. juna 1941. naterala mog oca da se prijavi u dobrovoljce.
„SP“: – Ideju je zamenio novčani dodatak. Ipak, regrutovanjem 300 hiljada ljudi, mobilizacija je završena …
– Mobilizacija je počela dekretom i po mom mišljenju, treba da se završi dekretom.
Pošto sukob u Ukrajini nije završen, broj mobilisanih određuje front, broj žrtava na bojnom polju.
Da bi se sprečila navala da se smene oni koji su posle obuke poslati na front, potrebno je pozvati i obučiti nove ljude.
Čak i ako ne budu potrebni u budućnosti, za svaki slučaj, moraju se pozvati.
„SP”: – Postoji iskušenje da se počnu pozivati oni, koji su demobilisani posle odsluženja vojnog roka.
Ovo je oko 250 hiljada ljudi godišnje. Dovoljno da pokrije potrebe Novog svetskog poretka?
„To je savršen kontingent. Možete im produžiti vojni rok, pozivajući se na neprijateljstva i poslati ih u zonu Novog svetskog poretka.
I možete ih agitovati da potpišu ugovor na najmanje tri meseca – da stimulišete novcem.
Nijedna od opcija se ne može isključiti. Malo ko želi da ostane u vojsci.
Umor se gomila, devojke i porodice čekaju kod kuće.
Ali neće svi želeti da budu demobilisani u nezaposlenost i pustoš u svom selu. Faktor novca može igrati ulogu.
Teško je proceniti broj izvođača potrebnih za NVO.
Mora se shvatiti da za generale uvek ima malo vojnika. Izuzeci, koji su meni poznati su general Ivašov i general Rokhlin.
Mislili su na ljude.
Sećam se da je u Čečeniji Rokhlin bukvalno pljuvao krv ali nije napustio svoje mesto, jer je predstojala bitka i bilo mu je važno da spase svoje borce.
„Pored privatnih, podoficira, u SVO su potrebni i oficiri“, nastavlja vojni ekspert Viktor Litovkin.
Imamo problem sa oficirima. Neke škole, u kojima su se školovali, su smanjene.
Sećam se da je nekoliko puta bilo čak i ranih diplomiranja oficira, posebno iz vojnih škola.
Predviđeno je i školovanje vodnika na ubrzanim kursevima.
Kada sam ja služio, imali smo desetomesečne kurseve za mlađe poručnike u našoj jedinici.
Posle ručka održana su predavanja, održana nastava za vojna lica.
A, po završetku službe moglo se penzionisati u rezervni sastav ili nastaviti da služi kao oficir.
Sada se takva obuka izvodi u centrima za vojnu obuku na univerzitetima.
Ali nisam čuo da su tada poslani na front.
Ranije su takvi neprofesionalni oficiri koji su završili vojne odseke civilnih univerziteta nazivani „dvogodišnji studenti“.
Među njima je, inače, bio i bivši načelnik Generalštaba, general armije Anatolij Kvašnjin.
Verovatno i oni mogu biti pozvani i posle izvesne obuke u pozadini poslati u zonu NVO.
Ali ovu odluku mora da donese Ministarstvo odbrane.
„SP“: – Mediji pišu o otvaranju šestomesečnih kurseva za mlađe poručnike širom zemlje…
– Za takav period možete da obučite podnošljivog oficira.
Ali postavlja se pitanje: koliko će trajati NVO?
Uopšte, ovaj posao mora da se radi stalno, sistematski, a ne kada pečeni petao kljune.
Potrebni su nam rezervisti koji bi, primajući platu, nastavili da usavršavaju svoje vojne veštine, a u slučaju sukoba bi se priključili svojoj jedinici.
Takav sistem funkcioniše u Belorusiji.
„SP“: – Kako ocenjujete rezultate delimične mobilizacije?
Uprkos kritikama, načelnik Odeljenja za organizaciju i mobilizaciju Ministarstva odbrane na svom mestu …
– Ovo nije pokazatelj. Naše vođe se ne smenjuju odmah, kao što je bio slučaj sa glavnokomandujućim Crnomorske flote nakon gubitka vodeće krstarice Moskva.
Generalno, zadatak razvoja sistema vojnih registracija i kancelarija ne postavlja načelnik odeljenja za mobilizaciju Ministarstva odbrane, već viši zvaničnici.
Ne treba štedjeti novac za vojsku, kao što, to rade u finansijskom bloku vlade.
Politikolog Dmitrij Elovski ocenio je političke razloge za popunjavanje zone NVO vojnicima po ugovoru umesto mobilisanim.
– Odnos prema drugom talasu mobilizacije, ako se bude raspisao, direktno će zavisiti od broja „sahrana”, koje će Rusi dobiti za već mobilisane.
Što je više mrtvih među njima, to će reakcija biti negativnija.
Upravo, zbog ovih rizika mobilizacija se toliko odlagala, nisu hteli da je objave.
Pitanje “za šta ćemo da umremo?” će početi da kida tanku nit podrške za NVO koja sada postoji. Jer će uticati na duboke ljude.
I teško je pobediti TV, jer TV uvek gubi na ličnom iskustvu.
I što više, budu mobilisani na frontu zarad pobede u NVO-u, to će više umirati, a to će biti negativnije u društvu.
Uprkos tome, što mobilisani dobijaju isti novac, kao i vojnik po ugovoru, u očima javnosti oni imaju potpuno drugačiji status.
Vojnici po ugovoru rizikuju svoje zdravlje i život svojom voljom, a mobilisani, izuzev dobrovoljaca, sami ne hrle u zonu Novog svetskog poretka.
Borba.Info
