Borba Info Vesti
Avio-kompanije preduzimaju korake kako bi omogućile putovanja čak i nakon izbijanja nuklearnog rata.
Avioni bi mogli da nastave da lete po posebnim pravilima koja se ubrzano pripremaju zbog potencijalne eskalacije sukoba u Ukrajini i Kašmiru.
Prema postojećim pravilima – koja datiraju iz 1950-ih godina prošlog veka – u slučaju jake nuklearne detonacije civilni avioni širom sveta morali bi da budu prizemljeni na osnovu pretpostavke da bi ovakva eksplozija označila početak trećeg svetskog rata, piše britanski “Telegraf.
Međutim, pošto se sada smatra da je veća verovatnoća da će razmeštanje nuklearnog oružja uključivati takozvane taktičke bojeve glave – manje bombe koje se koriste na ratištu, sada se razvijaju planovi da se dozvoli nastavak letova u regionima udaljenim od zona sukoba.
Galager, najveći svetski broker za osiguranje u avijaciji, počeo je da radi na šemi kada je ruski predsednik Vladimir Putin zapretio da će rasporediti rusko atomsko oružje u borbi protiv Ukrajine 2022.
Posebno svetlo na njegove ideje bacio je novi sukob između Indije i Pakistana oko Kašmira, regiona na koji obe zemlje polažu pravo, čije razmere su nedavno dostigle nivo koji nije viđen decenijama.
“Ako se upotrebi nuklearno oružje, neće biti Armagedona”
Najdžel Vejman, stariji partner u Galageru, rekao je da je ruska agresija u Ukrajini oživela interesovanje za polise osiguranja u vezi sa nuklearnim oružjem.
“U vreme kada je formulacija sastavljena, pretpostavljalo se da je svaka neprijateljska detonacija značila da će sve biti gotovo – Armagedon. Ali ono što nisu imali u to vreme bilo je taktičko nuklearno oružje koje se razlikuje po veličini i uticaju i koje je, na kraju, veoma upotrebljivo”, objasnio je Vejman.
Najnovija generacija američke gravitacione bombe B61, sa vazdušnim lansiranjem nosi nuklearnu bojevu glavu sa snagom, od samo 0,3 kilotona, na primer.
Poređenja radi, bomba bačena na Hirošimu 1945. godine imala je snagu 15 kilotona, što je jednako eksploziji 15.000 tona TNT.
Dok je Velika Britanija povukla svoje poslednje taktičko nuklearno oružje 1998. godine, veruje se da Rusija ima skoro 2.000 komada.
Severna Koreja je 2023. predstavila ono za šta je tvrdila da je taktičko oružje, dok pakistanska raketa Nasr, takođe može da nosi nuklearnu bojevu glavu.
Stručnjaci će procenjivati ko i gde može da leti
“Zašto bi avion ‘Er Nju Zelanda’, na primer, bio prizemljen u slučaju nuklearne eksplozije u Evropi koja bi bila prilično mala, iako se to ne bi moglo reći za ljude u “epicentru” detonacije? Avio-kompanije pronalaze rešenja za sve izazove sa kojima se suočavaju, tako da rakete zemlja-vazduh ne mogu da dođu do njih. Oblaci vulkanskog pepela mogu do dospeju do udaljenih mesta, ali avioni ipak nastavljaju da lete”, ističe Vejman i dodaje da bi ipak u nekim situacijama avion morao da bude prizemljen.
Prema planu koji su osmislili u Galageru, stručnjaci za sigurnost i stručnjaci za upravljanje rizicima bi napravili procenu gde bi avioni mogli da lete u slučaju nuklearne detonacije.
Grupa od 15 članova bi se sastajala na svaka četiri sata i vršila procenu, a potom slala obaveštenja avio-kompanijama širom sveta.
Takođe, troškovi osiguranja po putniku bili bi jeftiniji od šoljice kafe i lako bi mogli da se prenesu na cenu karte. Prošle godine su avio-kompanije potrošile oko 1,3 milijarde dolara za osiguranje više od četiri milijarde putničkih letova, što je oko 33 centa (14 dinara) po putniku.
Dosad je za plan glasalo oko 100 avio-kompanija, uključujući 60 iz Evrope, od ukupno oko 500 koliko postoji širom planete, dok su niskobudžetne kompanije i dalje skeptične.
Aktiviranje “Ratne klauzule pet sila”
Međutim, postoji i tzv. “ratna klauzula pet sila” – koja automatski ukida osiguranje ako dođe do vojnog sukoba u koji su uključene neke od pet nuklearnih sila:
Velika Britanija
Sjedinjene Američke Države
Francuska
Rusija
Kina
Klauzula bi mogla da bude aktivirana, na primer, ako bi britanske ili francuske trupe bile napadnute u Ukrajini, piše “Telegraf”.
B92
