Izrael likvidirao najmanje 14 naučnika u neviđenom napadu na iransko nuklearno znanje

Izraelski zbir ratne štete koju je naneo Iranu uključuje ciljana ubistva najmanje 14 naučnika, što je neviđen napad, na naučni mozak iranskog nuklearnog programa za koji spoljni stručnjaci kažu da ga može samo unazaditi, a ne zaustaviti.

U intervjuu za Asošijejted pres, izraelski ambasador u Francuskoj rekao je da će ubistva učiniti „gotovo“ nemogućim za Iran da napravi oružje od bilo koje nuklearne infrastrukture i materijala koji je možda preživeo skoro dve nedelje izraelskih vazdušnih napada i masivnih bombi za uništavanje bunkera koje su bacili američki stelt bombarderi…

„Činjenica da je cela grupa nestala u osnovi vraća program za nekoliko godina, za popriličan broj godina“, rekao je ambasador Džošua Zarka.

Ali nuklearni analitičari kažu da Iran ima druge naučnike koji mogu da zauzmu njihovo mesto.

Evropske vlade kažu da sama vojna sila ne može da iskoreni iransko nuklearno znanje, zbog čega žele rešenje putem pregovora kako bi se otklonile zabrinutosti oko iranskog programa.

„Udari ne mogu uništiti znanje koje je Iran stekao tokom nekoliko decenija, niti bilo kakvu ambiciju režima da upotrebi to znanje za izgradnju nuklearnog oružja“, rekao je poslanicima u Donjem domu britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami.

Evo detaljnijeg pogleda na ubistva:

Hemičari, fizičari, inženjeri među ubijenima

Zarka je rekao za AP da je u izraelskim udarima ubijeno najmanje 14 fizičara i nuklearnih inženjera, vodećih iranskih naučnih lidera koji su, „u osnovi imali sve na umu“.

Ubijeni su „ne zbog činjenice da su znali fiziku, već zbog borbe u koju su lično bili uključeni, stvaranja i izrade i proizvodnje (jednog) nuklearnog oružja“, rekao je on.

Devetoro njih je ubijeno u početnom talasu izraelskih napada 13. juna, saopštila je izraelska vojska. Rečeno je da su „posedovali decenije akumuliranog iskustva u razvoju nuklearnog oružja“ i da su među njima bili stručnjaci za hemiju, materijale i eksplozive, kao i fizičari.

Istražujući glasine, iranska državna televizija je rekla: „Večeras postoji iznenađenje koje će svet pamtiti vekovima.“
Snoups

Zarka je u ponedeljak razgovarao sa AP-om. U utorak je iranska državna televizija izvestila o smrti još jednog iranskog nuklearnog naučnika, Mohameda Reze Sedigija Sabera, u izraelskom napadu, nakon što je preživeo raniji napad u kojem je 13. juna ubijen, njegov 17-godišnji sin.

Ciljana ubistva namenjena obeshrabrivanju potencijalnih naslednika

Stručnjaci kažu da su decenije iranskog rada na nuklearnoj energiji – i kako tvrde zapadne sile, nuklearnom oružju – dale zemlji rezerve znanja i naučnika koji bi mogli da nastave bilo koji rad, na izgradnji bojevih glava koje bi odgovarale iranskim balističkim raketama.

„Nacrti će biti prisutni i znate, sledeća generacija doktoranata će moći da to shvati“, rekao je Mark Ficpatrik, koji se specijalizovao za neširenje nuklearnog oružja kao bivši američki diplomata. Bombardovanje nuklearnih postrojenja „ili ubijanje ljudi će to unazaditi za određeni vremenski period. Oba će to dodatno unazaditi ali će se rekonstruisati.“

„Imaju zamene možda u sledećoj ligi niže i nisu toliko visoko kvalifikovani ali će na kraju obaviti posao“, rekao je Ficpatrik, sada analitičar u Međunarodnom institutu za strateške studije, londonskom tink-tenku.

Koliko brzo bi se nuklearni rad, mogao nastaviti delimično će zavisiti od toga da li su izraelski i američki napadi uništili iranske zalihe obogaćenog uranijuma i opreme potrebne da se on učini dovoljno moćnim za moguću upotrebu oružja.

„Ključni element je materijal. Dakle, kada imate materijal, ostalo je prilično dobro poznato“, rekao je Pavel Podvig, analitičar sa sedištem u Ženevi, specijalizovan, za ruski nuklearni arsenal. Rekao je da je ubijanje naučnika možda imalo nameru „da se uplaše ljudi kako ne bi išli da rade na ovim programima“.

„Onda su pitanja: ‘Gde stajete?’ Mislim, počinjete da ubijate, recimo, studente koji studiraju fiziku?“, pitao je.

„Ovo je veoma klizav teren.“

Izraelski ambasador je rekao: „Mislim da će ljudi koji će biti zamoljeni da budu deo budućeg programa nuklearnog oružja u Iranu dvaput, razmisliti o tome.“

Prethodni napadi na naučnike

Izrael je dugo bio osumnjičen za ubistvo iranskih nuklearnih naučnika, ali ranije nije preuzeo odgovornost kao što je to učinio ovog puta.

Iran je 2020. godine okrivio Izrael za ubistvo svog vrhunskog nuklearnog naučnika, Mohsena Fahrizadeha, mitraljezom na daljinsko upravljanje.

„Odložio je program ali oni i dalje imaju program. Dakle, ne funkcioniše“, rekla je pariska analitičarka Lova Rinel iz tink-tenka Fondacija za strateška istraživanja.

„To je više simbolično nego strateško.“

Ne govoreći da je Izrael ubio Fahrizadeha, izraelski ambasador je rekao da bi „Iran odavno imao bombu“ da nije bilo ponovljenih neuspeha u njegovom nuklearnom programu – od kojih je neke Iran, pripisao izraelskoj sabotaži.

„Još nisu stigli do bombe“, rekao je Zarka.

„Svaka od ovih nesreća je malo odložila program.“

Pravno siva zona

Međunarodno humanitarno pravo zabranjuje namerno ubijanje civila i neboraca. Ali pravni stručnjaci kažu da se ta ograničenja možda ne bi odnosila na nuklearne naučnike ako su bili deo iranskih oružanih snaga ili direktno učestvovali u neprijateljstvima.

„Moje lično mišljenje: Ovi naučnici su radili za odmetnički režim, koji je konstantno pozivao na eliminaciju Izraela, pomažući mu da razvije oružje koje će omogućiti da se ta pretnja ostvari. Kao takvi, oni su legitimne mete“, rekao je Stiven R. Dejvid, profesor političkih nauka na Univerzitetu Džons Hopkins.

Rekao je da nacistički nemački i japanski lideri koji su se borili protiv savezničkih zemalja tokom Drugog svetskog rata „ne bi oklevali da ubiju naučnike koji su radili na projektu Menhetn“, koji je bio otac prvog atomskog oružja na svetu.

Lori Blank, specijalista za humanitarno pravo na Pravnom fakultetu Emori, rekla je da je prerano reći da li je izraelska kampanja obezglavljivanja bila legalna.

„Kao spoljni posmatrači, nemamo sve relevantne činjenice o prirodi uloge i aktivnosti naučnika ili obaveštajnim podacima koje Izrael poseduje“, rekla je putem imejla agenciji AP.

„Kao rezultat toga, nije moguće doneti nikakve definitivne zaključke.“

Zarka, ambasadorka, napravila je razliku između civilnih nuklearnih istraživanja i naučnika koje je Izrael ciljao.

„Jedno je učiti fiziku i tačno znati kako funkcioniše jezgro atoma i šta je uranijum“, rekao je on.

Ali pretvaranje uranijuma u ​​bojeve glave koje odgovaraju projektilima „nije tako jednostavno“, rekao je.

„Ovi ljudi su imali znanje kako to da urade i dalje su razvijali znanje kako to da urade. I zato su eliminisani.“

Borba.Info