Borba Info Vesti
U Rimu je održan sastanak koji bi mogao da označi novu fazu u međunarodnim nastojanjima da se utiče na tok sukoba u Ukrajini.
Premijer Češke Petr Fijala saopštio je da je reč o do sada najbrojnijem okupljanju tzv. “koalicije voljnih”, grupe država koje podržavaju Kijev i traže modalitete za okončanje borbi.
Na sastanku je, kako navodi Fijala, učestvovalo više od 30 zemalja, uključujući po prvi put i Sjedinjene Američke Države. Fokus diskusije, prema njegovim rečima, bio je konkretan: uvođenje novih sankcija, nastavak vojne pomoći i, kako je istakao, “pronalaženje načina da se Rusija privoli na prekid vatre i pristup pregovorima”.
Iz kancelarije češke vlade saopšteno je da su razmatrani oblici dodatne vojne i ekonomske podrške Ukrajini, ali i mere koje bi, u očima učesnika, mogle da povećaju pritisak na Moskvu da uđe u diplomatski proces.
Pojam “koalicija voljnih” u ovom kontekstu označava države koje se pripremaju za eventualno slanje vojnih jedinica na ukrajinsku teritoriju nakon mogućeg postizanja dogovora o prekidu vatre između Moskve i Kijeva.
Ideja nije nova, ali sada dobija konkretnije obrise – plan uključuje slanje stručnjaka za logistiku, vojne instruktore, pa čak i formiranje kontingenata koji bi pomogli u “rekonstrukciji ukrajinskih bezbednosnih kapaciteta” i osigurali stabilnost u zonama poput Crnog mora i ukrajinskog vazdušnog prostora.
Međutim, nisu sve strane jednako optimistične u vezi sa ovim pristupom. Analitičari u regionu upozoravaju da bi uplitanje stranih snaga, čak i u postkonfliktnom periodu, moglo da izazove nove tenzije.
U nekim političkim krugovima preovlađuje mišljenje da bi slanje međunarodnih vojnih jedinica u Ukrajinu, bez jasnog međunarodnog mandata, moglo da zakomplikuje ionako složenu bezbednosnu sliku.
Uprkos različitim tumačenjima, čini se da članice “koalicije voljnih” ne nameravaju da smanjuju angažman. Naprotiv, stav koji je Fijala izneo u Parizu jasno ukazuje na trend: Evropa, kako kaže, ne sme pokazivati slabost, jer bi to, u njihovoj proceni, moglo biti shvaćeno kao signal popuštanja.
Ostaje da se vidi kako će se inicijativa razvijati i da li će zaista doprineti deeskalaciji, ili će otvoriti nove slojeve neizvesnosti. Jedno je jasno – evropski bezbednosni pejzaž prolazi kroz redefinisanje, a odgovori na pitanja koja se postavljaju nisu ni jednostavni ni konačni.
Borba.info
