Američke rakete stižu u Evropu? Saveznici pojačavaju pripreme za novu fazu

Dok se pažnja javnosti sve više fokusira na pregovore i diplomatiju, vojni analitičari širom Evrope i SAD sve češće podvlače crtu ispod jednog konkretnog problema: dugometno oružje.

General-major američke vojske Džon Raferti, koji je do pre nekoliko nedelja komandovao artiljerijskom komandom SAD u Nemačkoj, jasno poručuje – Rusija ne usporava sa razvojem raketa velikog dometa, a NATO mora da odgovori istom merom ako želi da zadrži stratešku ravnotežu na kontinentu.

“Ruska vojska je sada brojnija nego kada je počeo sukob u Ukrajini,” izjavio je Raferti u bazi u Vizbadenu za Rojters, dodajući da je jasno da će Moskva nastaviti da ulaže u raketnu tehnologiju i naprednu protivvazdušnu odbranu. “Zato je važno da i saveznici pojačaju sopstvene kapacitete, i to ozbiljno.”

Raferti ne govori napamet. Njegova jedinica – 56. artiljerijska komanda – direktno je uključena u pripreme za raspoređivanje američkih raketa dugog dometa na tlu Evrope, od 2026. godine.

Plan je dogovoren još tokom prethodne američke administracije, ali sada kada se Donald Tramp vratio u Belu kuću, evropski lideri žele da znaju – da li taj plan i dalje važi?

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus u Berlinu priprema teren za sastanak sa svojim američkim kolegom Pitom Hegsetom, na kojem bi ova tema mogla da dobije odgovor.

Predviđeno raspoređivanje uključuje poznate rakete tomahavk sa dometom do 1.800 kilometara, ali i novu generaciju oružja – hipersonične projektile dark igl, koji bi mogli da dosegnu i do 3.000 kilometara.

Moskva je već reagovala, nazivajući plan ozbiljnom bezbednosnom pretnjom i podsećajući da je širenje NATO-a upravo jedan od razloga koji je prethodio događajima iz 2022. godine.

S druge strane, analitičari poput Fabijana Hofmana sa Univerziteta u Oslu ukazuju da gotovo čitava NATO sposobnost u oblasti dugometnih udara zavisi od SAD – čak 90% kapaciteta.

“Bez takvog oružja, rizikujete da završite u poziciji sličnoj Ukrajini u prvoj godini konflikta – a to niko ne želi,” navodi Hofman.

Evropski saveznici pokušavaju da promene tu dinamiku. Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija, Švedska i Poljska ujedinile su snage u okviru programa ELSA, sa ciljem razvoja sopstvenih sistema.

Velika Britanija i Nemačka već su najavile rad na novim raketama čiji će domet prelaziti 2.000 kilometara. Postojeći evropski sistemi, poput storm šedou, skalp i taurus, imaju domet od nekoliko stotina kilometara, dok francuski MdCN lansiran sa mora prelazi 1.000 km – ali to nije dovoljno za ono što sada zahteva moderno ratovanje.

Konačno, sve se svodi na jedno pitanje: da li će evropske države uspeti da izgrade samostalnu infrastrukturu dugometnog odvraćanja pre nego što ih okolnosti ponovo stave pred gotov čin?

Odgovor na to pitanje zavisi i od tehnološkog napretka, ali sve više i od političke volje u vremenima koja ne ostavljaju prostora za greške.

Borba.info