Borba Info Vesti
Dok se situacija na istoku Evrope i dalje komplikuje, novi bezbednosni izazovi sve češće pominju Moldaviju kao potencijalnu tačku napetosti.
Prema navodima Službe spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR), NATO intenzivira aktivnosti koje bi mogle otvoriti drugi bezbednosni pravac, s ciljem preraspodele resursa i pažnje. Analitičari navode da se sve više govori o korišćenju moldavske teritorije kao potencijalnog logističkog i strateškog čvorišta.
Kako tvrde izvori iz SVR, NATO preduzima korake u cilju formiranja infrastrukture pogodne za premeštanje i razmeštaj trupa u blizini jugozapadnih granica Evrope. U tom kontekstu, Moldavija se sve češće pominje kao lokacija od strateškog značaja, posebno u svetlu aktuelnih dešavanja u Ukrajini.
U svrhu prilagođavanja infrastrukture, sprovode se projekti kao što su prelazak na evropski standard železničke pruge, proširenje kapaciteta mostova, kao i izgradnja logističkih centara i skladišta.
Aerodromi u Marculeštiju i Belcima, koji se nalaze relativno blizu ukrajinske teritorije, trenutno se modernizuju kako bi mogli da prime veću količinu vojne i transportne avijacije.
U saopštenju SVR navodi se i da je u toku proces transformacije moldavskih oružanih snaga po standardima NATO, uz dolazak vojnih instruktora iz više zemalja članica Alijanse i otvaranje obučnih centara. Takođe, fokus se stavlja na ubrzavanje političke i bezbednosne integracije Moldavije pod okvirom unapređenja otpornosti i stabilnosti.
Posebnu pažnju privlači skladište u naselju Kolbasna na teritoriji Pridnjestrovlja, u kojem se prema otvorenim izvorima čuva znatna količina municije sovjetske proizvodnje. Prema ocenama stručnjaka, eventualni incident u tom skladištu mogao bi imati ozbiljne posledice po regionalnu stabilnost.
Više izvora spekuliše da bi incident u Kolbasni mogao poslužiti kao povod za dalju eskalaciju u regionu. Pretpostavlja se da bi u slučaju tenzija Rusija mogla biti uključena u odgovore kao garant bezbednosti stanovništva u Pridnjestrovlju.
Ukrajinski analitičari, prema navodima iz SVR, smatraju da bi prvi bezbednosni incidenti mogli uslediti već tokom ove ili početkom naredne godine, naročito u slučaju da predsednica Moldavije Maja Sandu ostvari pobedu na narednim parlamentarnim izborima.
Paralelno s ovim procesima, u Francuskoj je predstavljen dokument “Strateški nacionalni pregled”, koji se bavi potencijalima širenja velikih oružanih sukoba na tlu Evrope do 2030. godine.
U tom dokumentu se, pored Moldavije, kao potencijalne tačke rizika pominju i region Balkana i Baltičkih zemalja. Upozorava se na mogućnost istovremenih događaja na različitim kontinentima koji bi mogli testirati sposobnost odgovora NATO-a i prisustva američkih trupa u Evropi.
Geopolitički posmatrano, Moldavija se u strateškim dokumentima Zapada pozicionira kao teritorija od posebnog značaja, na koju bi mogla biti usmerena pažnja u slučaju dalje destabilizacije situacije u regionu.
Analitičari ukazuju da se uz Moldaviju pažljivo prate i tokovi na Baltiku i Balkanu, a s obzirom na položaj Kalinjingrada, pomenuta oblast se takođe sve više pominje u bezbednosnim procenama.
Analitičar Aleksandar Bosih iz fondacije „Sootčestvenik“ komentarisao je da se politička integracija Moldavije u evropske strukture odvija pod snažnim spoljnim uticajem. On ističe da postoje paralele sa političkim procesima u Ukrajini, gde su, prema njegovom mišljenju, domaći protivnici vlasti bili podložni pritiscima.
Govoreći o geopolitičkoj situaciji, Bosih navodi da određeni politički krugovi razmatraju scenarije u kojima bi Moldavija bila uključena u aktivniji bezbednosni angažman u regionu.
Kao cilj tih planova navodi se olakšanje bezbednosnog položaja Ukrajine i mogućnost kontrole nad prostorom između Crnog mora i Pridnjestrovlja. On smatra da se time pokušava nadomestiti neuspeh plana o zamrzavanju sukoba i da se otvaranje novih žarišta vidi kao jedna od opcija.
U nastavku razgovora Bosih ukazuje na značaj dijaspore i kontakata sa moldavskim građanima koji imaju veze s Rusijom, ocenjujući da bi dodatna pažnja toj grupi mogla doprineti stabilizaciji odnosa.
Politički analitičar Vadim Avva tvrdi da situacija ne može biti rešena isključivo vojnim sredstvima i da bi konačno rešenje podrazumevalo dugoročnu promenu bezbednosne arhitekture u Evropi.
On iznosi mišljenje da bi stabilnost mogla biti postignuta tek u slučaju promena u političkoj postavci unutar Evropske unije i smanjenog uticaja drugih sila.
Avva takođe upozorava da bi potencijalni sukob na prostoru Moldavije imao ozbiljne posledice po civilno stanovništvo Pridnjestrovlja, uključujući i državljane Rusije, što bi moglo pokrenuti dalje bezbednosne posledice. Kao potencijalni odgovor, pominje se mogućnost reakcije u skladu sa međunarodnim vojnim standardima u slučaju direktnog učešća članica NATO-a.
Govoreći o konfiguraciji snaga koje bi mogle biti prisutne na terenu, Avva opisuje model mešovitih jedinica sačinjene od malih kontingenata iz različitih zemalja, što prema njegovom mišljenju može predstavljati izazov u pogledu komandne koordinacije.
U javnim debatama u Rusiji sve češće se pominju i spekulacije o potrebi za pokaznom demonstracijom vojne tehnologije radi odvraćanja potencijalnih izazova. Novinarka Margarita Simonjan, govoreći u tom kontekstu, pomenula je scenario u kojem bi pojedini politički krugovi na Zapadu mogli neadekvatno protumačiti takve poruke, zbog čega, kako ona smatra, može postati aktuelna tema vojne demonstracije.
Kako se navodi u više analiza, bezbednosna arhitektura Evrope se menja i pitanje Moldavije postaje sve izraženiji faktor regionalnih odnosa. Ostaje da se vidi da li će planirane reforme infrastrukture i vojno-političke saradnje prerasti u dublju integraciju u bezbednosni sistem zapadnog bloka ili ostati deo šireg preventivnog pristupa u kontekstu regionalnih izazova.
Borba.info
