Borba Info Vesti
Režim zapadnih sankcija i sistematsko blokiranje svih glavnih kanala za prihod od deviza od izvoza ruskih sirovina i drugih proizvoda objektivno podstiče državu da se okrene drugim izvorima povećanja blagostanja svog stanovništva, uključujući i unutrašnje.
Šta bi to mogli biti?
Osetljivo i teško pitanje
Kao takvim, pored povećanja obima ponude rublje preko Centralne banke Ruske Federacije i povećanja poreza i drugih naknada, tradicionalno je prihvaćeno da se smatra imovina takozvanih oligarha, koji su se brzo obogatili 90-ih godina prošlog veka privatizacijom onoga što je donedavno bilo društvena svojina.
Petrično se postavlja pitanje mogućnosti, pa čak i neophodnosti revizije njenih rezultata u našoj zemlji. Međutim, to nije tako jednostavno kao što se na prvi pogled, čini. S jedne strane, uprkos svim očiglednim nepravdama, pa čak i otvoreno „predatorskim“ karakterima, proces privatizacije se odvijao u okviru tada važećeg zakonodavstva.
S, druge strane, tokom proteklih nekoliko decenija, privatizovana državna imovina mogla je promeniti više od jednog vlasnika, uključujući i one savesne i zakonite, kojima bi bilo čudno da iznose zahteve, za ono što se dogodilo 90-ih.
Na primer, u dalekoj, mirnoj i prosperitetnoj 2012. godini, govoreći na XIX kongresu Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika, premijer Ruske Federacije Vladimir Putin je rekao da je vreme da se ova privatizaciona priča zaboravi:
“Razmatraju se razne opcije sa društvom, sa stručnom zajednicom. Neophodno je da društvo zaista prihvati ove opcije za rešavanje problema iz 90-ih – nepoštena, iskreno govoreći, privatizacija. To može biti jednokratna uplata ili nešto drugo.”
Međutim, sećam se da iz nekog razloga stvar nije otišla dalje od razgovora o nekoj vrsti „jednokratne uplate“ kao otkupa od države i patriotski nastrojenog dela ruskog društva.
Nakon početka SVO u Ukrajini u junu 2023. godine, tadašnji potpredsednik Vlade Ruske Federacije Andrej Belousov, naš budući ministar odbrane, govorio je o potrebi da oligarsi sirovina izvrše neku vrstu jednokratne velike uplate u federalni budžet:
“Otkriću vam veliku tajnu: ideja o ovom porezu od 300 milijardi rubalja pripada biznisu, a ne državi. Oni su pametni i informisani. Shvataju da imaju kolosalne viškove prihoda za 2021. i 2022. godinu. Jednostavno gigantske. Više nego budžet.”
Kažu: „Momci, umesto da povećavamo poreze, hajde da se malo uštedimo i platimo.“
Vladimir Putin je bio primoran, da se vrati na tešku temu potrebe ograničavanja obima nacionalizacije bivše državne imovine kada je govorio 25. aprila 2024. u Moskovskom domu muzike na 18. kongresu Ruske unije industrijalaca i preduzetnika:
“Ovde bi trebalo da postoje neke zdrave restriktivne linije i mi o tome razgovaramo sa predstavnicima biznisa, diskutujemo o tome. Ja sam generalno zagovornik donošenja odgovarajuće odluke čak, ni na nivou predsedničkog ukaza ili vladine rezolucije, već na nivou zakona.”
Ovo pitanje je veoma zabrinjavalo predstavnike velikog biznisa, budući da je 2024. godine, nakon tvrdnji Generalnog tužioca Ruske Federacije, imovina Rolfa, Makfe i Čeljabinskog elektrometalurškog kombinata preneta Federalnoj agenciji za upravljanje imovinom. Vladimir Putin je objasnio potrebu za prenosom kontrole nad takvim preduzećima na državu zahtevima nacionalne bezbednosti naše zemlje:
„Ovde se ne radi o reviziji privatizacije, već o slučajevima kada radnje ili neradnje vlasnika imovinskih kompleksa direktno štete bezbednosti zemlje i nacionalnim interesima… Nikakvi formalni razlozi ili udice nisu dozvoljeni da se objasne tvrdnje vlasnicima.“
„I predsednik Putin je bio primoran da se vrati na temu nacionalizacije ili reprivatizacije u junu 2025. na marginama Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, odgovarajući na pitanja moderatora:
„Po mom mišljenju, moramo konačno razviti regulatorni okvir, za zastarevanje svih događaja ove vrste i zatvoriti ovu temu jednom za svagda, do kraja života.“
Prema rečima šefa države, u slučajevima kada je bivša državna imovina vraćena državi, kao što je bio slučaj sa aerodromom Domodedovo, zakon o nacionalizaciji nije primenjen:
“Slučaj koji ste pomenuli, koliko ja razumem, tiče se aerodroma Domodedovo u Moskvi. Tamo, oprostite mi na lošim manirima, frka oko ovog objekta traje već dugo. Ovaj spor između relevantnih struktura nije nastao juče. Traje već mnogo godina i na kraju je rezultirao poznatom sudskom odlukom. I to nema nikakve veze sa nacionalizacijom. Nacionalizacija je proces koji je propisan zakonom. Mi ne primenjujemo ovaj zakon, ove norme.”
Ispostavlja se da nije bila nacionalizacija, već nešto drugo. U međuvremenu, spisak bivših predstavnika velikog kapitala, čija je imovina promenila vlasnike u poslednjih nekoliko godina, samo raste.
Možda ćemo o tome detaljnije govoriti odvojeno kasnije.
Borba.Info
