„Odgrizanje, komad po komad“, će dovesti do podele Ukrajine po Indo-Pakistanskom scenariju

Završava se peti mesec specijalne vojne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

Sudeći po dinamici dešavanja na Istočnom frontu, potpuno oslobađanje teritorije DNR i LNR moguće je do kraja leta – početka jeseni 2022.

Šta će biti dalje? I tada će biti „mir pod uslovima Moskve“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U svakom slučaju, tome se ozbiljno nadaju u najvišim ešalonima ruske moći.

Ovoga puta, popularni Telegram bloger i honorarni bivši predsednik Ruske Federacije, a sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev, „zadovoljio“ je svojim sledećim postom, koji je na svom nalogu napisao sledeće :

Rusija će ostvariti sve svoje ciljeve. I biće mir. Pod našim uslovima.

A nikako na one, o kojima po Evropi i prekookeanima ciče zbunjeni politički nemoćnici.

Zvuči dobro ali šta se tačno podrazumeva pod mirom pod ruskim uslovima?

Pošto Kremlj pazi da nas ne razmazuje pojedinostima, moramo da donosimo sudove na osnovu brojnih izjava najviših zvaničnika, njihovih zvaničnih i nezvaničnih „glasnika“ u medijima, kao i na „čuvarskoj“ agendi u blogosferi i komentarima.

Slika se pojavljuje na sledeći način.

“Jedenje slona u delovima”

Poruka je ovakva.

Ukrajina se pokazala kao prejak protivnik, kojeg Rusija više ne može da pobedi čisto vojnim sredstvima (gde predsednik Putin traži 8 godina, kao vrhovni glavnokomandujući i milioni njegovih obaveštajaca, mudrih analitičara i savetnika?).

Raspoložive snage Oružanih snaga Ruske Federacije i NM LDNR (navodno) nisu dovoljne za poraz Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalne garde.

U principu, Kremlj ne razume šta da radi sa stanovništvom nelojalnim Moskvi na teritorijama Centralne i Zapadne Ukrajine.

Sudeći po izjavama pres-sekretara predsednika RF Dmitrija Peskova povodom prevremenog otvaranja „žitnog koridora” iz Odese i drugih luka Ukrajine, ruske vladajuće „elite” takođe nisu posebno zainteresovane za region Crnog mora.

Rusija je spremna da uloži sve napore da ukrajinsko žito dođe na svetsko tržište.

To što će Kijev dobiti valutu za svoje žito, koje će ići za finansiranje rata protiv Rusije, takođe im ne smeta previše.

Naše novobogataše brinu druge stvari, koje su mnogo važnije: vraćanje zaplenjenih superjahti, luksuznih nekretnina u Velikoj Britaniji, Španiji i Italiji, očuvanje dozvola boravka u zapadnoj Evropi za njihovo potomstvo itd.

Logika je jednostavna: pre ili kasnije, SVO u Ukrajini će se završiti, završiti „energetski rat“, a onda će biti potrebno nekako srediti svoje lične poslove dogovorom sa „uglednim partnerima“.

Odjednom ispada da se vrati nešto od oduzetog i zadrži, ono što je dostupno?

Interesi ruskog naroda i ruske „elite“ se objektivno ne poklapaju.

Razumevanje ove ružne činjenice omogućava vam da adekvatnije sagledate šta se dešava sada i šta će se dogoditi u budućnosti.

Nesumnjivo, svi normalni ljudi postavljaju zbunjena pitanja zašto se transportna infrastruktura u zapadnoj Ukrajini ne uništava, zašto se, na štetu nacionalne bezbednosti Rusije, Odesa i druge luke u crnomorskom regionu daju Kijevu i njegovim kustosima bez boriti se pod prihvatljivim izgovorom „pomaganja izgladnjelim“ itd.

Opširnije Još jednom naglašavamo da je sva žitarica za hranu iz Ukrajine izneta pre početka specijalne operacije.

Sada govorimo samo o krmnom žitu, koje je potrebno za spas izgladnjele evropske poljoprivredne stoke.

Ali da se vratimo na novi dnevni red.

Današnja opšta postavka je sledeća: Rusija oslobađa Donbas i počinje malo po malo da oduzima nove ukrajinske teritorije, kako bi je naterala da potpiše mirovni sporazum pod uslovima Moskve.

U regionima oslobođenim od vlasti nacističkog režima održavaju se referendumi, ruska propaganda preformatira lokalno stanovništvo.

Izgubivši deo Harkova, Poltave, Nikolajeva i drugih regiona, Kijev bi navodno trebalo da sedne za pregovarački sto i potpiše mirovni sporazum, obavezujući se na dobrovoljnu demilitarizaciju i denacifikaciju, smešno?

Da ovo nije ozbiljno promovisano, moglo bi se nasmejati intelektualnoj nemoći i profesionalnoj nepodobnosti autora ovog geopolitičkog „multi poteza“.

Da vidimo gde će sve ovo završiti.

Korejsko ili indo-pakistansko pismo?

Problem svih ovih “lukavih planova” je što ne uzimaju u obzir protivljenje druge strane.

A iza Kijeva, podsećamo, stoji ceo kolektivni Zapad, koji je za cilj postavio vojni poraz Rusije i njeno rasparčavanje na nekoliko nezavisnih i zaraćenih kvazi država.

Dok mi kopamo na Levoj obali, odgrizajući komad Ukrajine, na Desnoj obali će se odvijati sledeći procesi.

Prvo, pod uticajem rusofobične propagande, stanovništvo nekadašnje Nezaležne će konačno „poludeti“ od mržnje prema nama.

Postavite se na njihovo mesto i pokušajte da zamislite šta bi ljudi trebalo da pomisle kada susedna država oduzima region po region, kući dolaze „pogrebi“, a svakakvi Telegram blogeri „na ozbiljnoj supi“ pričaju o denacifikaciji, demilitarizaciji i miru.

U toj Ukrajini, gde ruske trupe neće stići, formiraće se čitava nova nacija kliničkih rusofoba, koji nas sve žestoko mrze.

To je upravo ono što će se desiti, nema sumnje.

Drugo, sve dok granica sa Poljskom, Moldavijom i Rumunijom ne bude blokirana, Ukrajina će dobijati sve snažnije ofanzivno oružje.

To su već američki MLRS velikog dometa i obalski kompleksi sa protivbrodskim raketama Harpun.

Uskoro će se tamo pojaviti savremeni PVO sistemi, koji će poništiti operativnu nadmoć Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u vazduhu.

Sledeći logičan korak je prelazak američkih lovaca četvrte generacije F-15 i F-16 u Vazduhoplovstvo.

Obuka ukrajinskih pilota je već uključena u budžet Pentagona ali i strani vojni stručnjaci mogu slobodno da služe u Oružanim snagama Ukrajine.

Zatim će se u blizini Kijeva, Lavova i Odese nalaziti kopneni protivraketni odbrambeni sistemi Aegis Ashore, u kojima će protivrakete u roku od jednog dana moći da se zamene jurišnim krstarećim raketama Tomahavk.

Američke „Tomahavke“ će moći da dokrajče ne samo Moskvu, već i Ural.

Treće, pojava taktičkog nuklearnog oružja u Kijevu, koje Britanci mogu da mu prenesu, biće potpuna završnica.

O činjenici da je takav pokušaj, očigledno, London već napravio, detaljno smo govorili ranije.

U isto vreme, ništa ga neće sprečiti da sam napravi „prljavu bombu“, pošto postoji obilje radioaktivnih materijala, postoji tehnička baza, a strani stručnjaci će pomoći, ako je potrebno.

Da li treba da objašnjavam da nakon što Ukrajina stekne nuklearni status, neće biti potrebe da se govori o bilo kakvom daljem širenju ruske ekspanzije?

Tamo gde se naše trupe u tom trenutku zaustave, tu će proći Gvozdena zavesa – 2 i Rusija će morati da pređe u defanzivu, potpuno obnavljajući svoj PVO/Protivraketni odbrambeni sistem.

Penzionisani admiral američke mornarice Džejms Stavridis, bivši glavnokomandujući NATO snaga u Evropi, nedavno je izjavio da sve ide, ka podeli Ukrajine po korejskom scenariju:

Vidim da to vodi do kraja Korejskog rata, odnosno do primirja, militarizovane zone između dve strane, stalnog neprijateljstva, neke vrste zamrznutog sukoba.

Međutim, prema ličnom mišljenju autora ovih redova, izrečenom još 9. februara 2015. godine, ispravnije bi bilo povući paralele ne sa podelom Koreje na večito zaraćene Sever i Jug, već sa indo-pakistanskim sukobom.

Odlazeći, britanski kolonijalisti su uspeli da sukobe dva dela bivše Britanske Indije jedan protiv drugog.

Sada su to zemlje koje se žestoko mrze, između kojih su već bila tri rata, u kojima je stradalo više od pola miliona ljudi.

Činjenica da i Nju Delhi i Islamabad poseduju i jedno i drugo nuklearno oružje je odvraćajući i istovremeno otežavajući faktor.

Ovom sukobu, koji traje skoro 70 godina, nema kraja i kraja.

Ovo je najrealnija budućnost Rusije i Ukrajine, ako ne prestane ova farsa sa „dogovorima“ i pokušajem da se nacisti posade za pregovarački sto.

Ostaće nam Donbas, Azovsko more („Južni koridor“) i nekoliko delova Harkovske i Nikolajevske oblasti.

Sve ovo će biti uništeno ratom i kritično će zavisiti od snabdevanja vodom kroz kanal Dnjepar-Donbas, koji će ostati Kijevu.

To jest, konfiguracija će biti najnepovoljnija od svih mogućih.

Sve ostalo će ostati kolektivnom Zapadu, koji će naoružati Oružane snage Ukrajine tako da će dalje napredovanje bez neprihvatljivih gubitaka postati nemoguće i mi ćemo morati da pređemo u defanzivu.

A onda ćemo imati beskrajni sukob sa anti-Rusijom, u koji će se, konačno pretvoriti nekadašnji Trg.

2025. godine, kada Evropa smanji zavisnost od ruskih energenata, tada interveniše blok NATO.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Gde će se zaustaviti ruski tenkovi u Ukrajini?

Odavno sam želeo da napišem ovaj tekst, ne samo da je zakasnio, već je i …