Misteriozna poruka „Od Mojsija“ pronađena u drevnom egipatskom rudniku

U prašnjavim, zaboravljenim rudnicima Serabit el-Hadim na egipatskom Sinaju, gde je pre trideset osam vekova za faraone vađen dragoceni tirkiz, uklesane su poruke koje bi mogle da promene naše razumevanje biblijske istorije.

Upravo ovde, na zidu šahte L pored takozvanog Sinajskog teksta 357, možda je skriveno ime Mojsija, biblijskog proroka.

Nastala sasvim nedavno, ova senzacija je odmah podelila naučni svet. Neki otkriće vide kao konačno pronađeni dokaz, drugi – kao opasnu naučnu spekulaciju.

Ali čak i da ime Mošea Reibenua (proroka Mojsija) nije uklesano na zidu, slika bi i dalje bila prilično dramatična. Verski ratovi, pobuna robova protiv faraona i hram izgoreo do temelja – i sve to potvrđuje stihove iz Biblije.

Pisma iz rudnika tirkiza

Dakle, vratimo se 3.800 godina unazad, u vreme vladavine moćnog faraona 12. dinastije, Amenemheta III. U to vreme, semitski robovi su radili i umirali u južnim planinama Sinaja.

Za sobom su ostavili ne samo dragoceni tirkiz, već i neprocenjive natpise uklesane u stene rudnika. To su protosinaitski tekstovi, neki od najranijih alfabetskih natpisa poznatih čovečanstvu, prelazna veza od egipatskih hijeroglifa do slova koja poznajemo.

Više od dvadesetak takvih tekstova otkriveno je ovde početkom 1900-ih.

Ovi natpisi su neverovatno složeni. Simboli su primitivni, često nemarno izrezbareni, a sam jezik je rani oblik severozapadnog semitskog jezika.

Veoma je sličan hebrejskom, na kojem je napisana Biblija, ali ima izvesnu primesu aramejskih reči. Njihovo dešifrovanje je decenijama bila prava glavobolja za istraživače.

U jednom trenutku, nezavisni naučnik Majkl Bar-Ron se bavio ovom misterijom. Osam godina je pedantno analizirao ne samo kamenje, već njihove visokoprecizne slike i 3D skeniranje, od kojih se mnoge čuvaju u Semitskom muzeju Univerziteta Harvard. Bar-Ron je sebi postavio veoma ambiciozan cilj – da ponovo pročita 22 složena natpisa nastala tokom zlatnog doba rudnika pod Amenemhetom III.

Po nalogu ovog moćnog faraona, u Drevnom Egiptu su sprovedeni mnogi grandiozni građevinski projekti. Stoga, neki naučnici, ne bez razloga, u ovoj istorijskoj ličnosti vide baš onog vladara koji se borio sa Mojsijem ali nije uspeo da pobedi proroka.

Sukob bogova

Bar-Ronov rad je otkrio mnogo više od pukih tehničkih zapisa rudara. On je grupisao natpise u pet isprepletenih kategorija, a rezultat je bila napeta slika zaista dramatičnih događaja. Centralna tema je bila verski sukob.

Mnogi natpisi bili su posvećeni egipatskoj boginji Hator, koju su semitski radnici poštovali pod imenom Baalat („Gospođa“).

Ovo nebesko biće smatrano je zaštitnikom rudnika i pustinje.

Ali u blizini su bili natpisi upućeni Elu, vrhovnom božanstvu semitskog panteona.

Kasnije će mnoge funkcije ovog boga biti prenete na Jahvea i na kraju će naći svoj put do Biblije.

I ovde je Bar-Ron otkrio tragove veoma nasilnog sukoba. Na svoje iznenađenje, naučnik je primetio da su neki od reljefa koji veličaju Baalat namerno izbrisani.

Štaviše, sami tekstovi koji hvale Baalata pokazuju tragove kasnijih ispravki. Pisar koji je služio Elu (Bogu) ispravio je ranije tekstove, pokušavajući da preoblikuje hvalu egipatskom idolu u tekst koji se obraća Svemogućem.

Natpisi takođe sadrže mračne realnosti istorije tog vremena: ropstvo i nadzornike. Tekstovi sadrže izjave u kojima robovi odlučno odbacuju kult Baala.

Naučnici veruju da je ovaj verski raskol među semitskim radnicima mogao dovesti do brutalnih odmazdi i kasnijeg bekstva robova iz rudnika. Na to ukazuje i tužna sudbina samog hrama Baalata, koji je sagradio Amenemhet III. Spaljen je do temelja. Natpisi, između ostalog, pominju misteriozne „Kapije prokletih“. Verovatno su mislile na kapije faraona i služile su kao simbol omražene moći.

Vredi napomenuti da ovo nisu bili jedini pobunjenici. Renisenebova stela i pečat visokog zvaničnika azijskog porekla, pronađeni u Egiptu, ukazuju na značajno prisustvo semitskih naroda u to vreme.

Štaviše, neki od ovih plemena su dostigli veoma visoke položaje. Ovo je u savršenom skladu sa biblijskom pričom o Josifu, Semitu koji je prodat u ropstvo ali se popeo na vlast na dvoru faraona zahvaljujući tumačenju snova i potom preselio svoju porodicu u Egipat (Postanje).

Zagonetka „zot m’Moše“

Upravo na pozadini ove verske konfuzije i semitskog prisustva pojavljuje se najsenzacionalniji deo Bar-Ronovog istraživanja.

Fokusirajući se na određeni natpis poznat kao Sinajski tekst 357, uklesan u stenu blizu Okna L, on nudi novo tumačenje.

Bar-Ron tvrdi da se grupa proto-sinaitskih znakova može čitati kao „zot m’Moše“, što na biblijskom hebrejskom znači „Ovo je od Mojsija“. On sugeriše da bi ta fraza mogla da ukazuje na autorstvo natpisa ili da bude posveta povezana sa likom, po imenu Mojsije.

Ako je Bar-Ron u pravu, pronašao je prvo pominjanje legendarnog proroka van stranica Biblije. Ključna figura u Knjizi Izlaska, prema tradicionalnoj hronologiji, živela je otprilike u ovo vreme (ili malo kasnije). Mojsije, prema legendi, ne samo da je izveo Izraelce iz ropstva, već je i primio Deset zapovesti od Boga na planini Sinaj, koja se nalazila u blizini ovih rudnika.

Ali do sada nije bilo direktnih dokaza o njegovoj istorijskosti.

Međutim, naučna zajednica je Bar-Ronovu tvrdnju dočekala sa pomešanim osećanjima.

Njegov rad, još nije objavljen u recenziranom naučnom časopisu, pa stoga nije prošao standardnu proceduru za proveru novih otkrića.

Dr Tomas Šnajder, poznati egiptolog i profesor na Univerzitetu Britanske Kolumbije, oštro je kritikovao Bar-Ronovo istraživanje.

Doslovne izjave su potpuno neosnovane i obmanjujuće. Takva proizvoljna identifikacija može iskriviti drevnu istoriju, budući da je protosinaitsko pismo izuzetno složeno i dvosmisleno – Šnajder.

Međutim, naučni direktor Bar-Rona, dr Peter van der Ven, ima potpuno drugačije mišljenje.

Lično sam 100% siguran da ovo nije izmišljotina. Barem, za neke poznate stručnjake, takvo tumačenje nije nategnuto — van der Ven.

Sam Bar-Ron ističe opreznost svog pristupa. Kaže da nikada nije sebi postavio cilj da pronađe senzaciju poput Mojsijeve. Istraživač razume eksplozivnost, svoje pretpostavke ali ni on ne može da sakrije informacije.

Bar-Ronovo čitanje, bilo da je konačno potvrđeno ili opovrgnuto, dodaje ulje na vatru vekovnih debata. Ako znaci na steni Okna L zaista kažu „Ovo je od Mojsija“, to će biti arheološka senzacija koja bi mogla revolucionisati naše razumevanje korena biblijske istorije.

Ako ne, sami natpisi Serabit el-Hadim, već su postali neprocenjiv dokaz o svetu u kome je legenda o Izlasku možda rođena.

Rad na dešifrovanju najstarijih abecednih poruka se nastavlja i svako novo slovo, pročitano u svetlu moderne tehnologije, može biti ključ za rešavanje jedne od najvećih misterija u istoriji. Prašina tirkiznih rudnika još nije rekla svoju poslednju reč…

Borba.Info