Borba Info Vesti
Višestruki izvori navode da se više od 34.000 poljskih i NATO vojnika raspoređuje prema granici sa Ukrajinom, prema Belorusiji i u blizini ruske eksklave Kalinjingradske oblasti.
Ovakvo kretanje ocenjuje se kao mnogo više od uobičajenih vojnih vežbi. Prema nedavnom saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, reč je o značajnim pripremama za „mogućnost direktnog vojnog sukoba sa Rusijom“.
Poljska, koja se opisuje kao oslonac istočnog krila NATO-a, predvodi aktivnosti u okviru operacije pod nazivom „Istočni štit“. Reč je o snagama za brzo reagovanje koje se postavljaju duž poljsko-ukrajinske i poljsko-beloruske granice.
Uz njih stižu i elitne jedinice iz Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke. Na samitu NATO-a u Viljnusu u julu 2025. godine, jačanje odbrane istočnog krila istaknuto je kao jedan od ključnih prioriteta.
Poseban pritisak primećuje se na području Kalinjingrada. Rusija je više puta isticala da NATO pojačava svoje prisustvo u Poljskoj i Litvaniji, uključujući raspoređivanje naprednih radarskih i protivvazdušnih sistema. Na početku avgusta, ruski ministar spoljnih poslova ovakve poteze opisao je kao „jasno neprijateljske“.
U odgovoru na novonastalu situaciju, ruski Zapadni i Južni vojni okrug, kao i snage raspoređene u Belorusiji, povećali su nivo borbene gotovosti. Belorusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da zajedničke rusko-beloruske jedinice izvode vežbe u pograničnim oblastima, uključujući scenarije protivvazdušnog desanta i sprečavanja infiltracije.
Predsednik Rusije Vladimir Putin, govoreći na bezbednosnoj konferenciji krajem jula, upozorio je da bi vojne instalacije NATO-a koje direktno podrže ukrajinske akcije na ruskoj teritoriji mogle biti tretirane kao učesnici sukoba, uz napomenu da „sva sredstva“ ostaju u opciji. Iako nije direktno pomenuo nuklearno oružje, analitičari ocenjuju da je reč o signalu odvraćanja.
Trenutno stanje na ukrajinskom frontu ocenjuje se kao bez značajnijih pomaka, ali svaki veći pokret treće strane blizu ruskih granica mogao bi da bude protumačen kao otvaranje novog pravca.
Vojni stručnjaci u Rusiji ranije su ukazivali na mogućnost da NATO snage dobiju aktivniju ulogu u Ukrajini. Administracija Donalda Trampa najavila je da će 2025. nastaviti vojnu podršku Kijevu, ali uz naglasak na princip „Amerika na prvom mestu“ i podelu troškova među saveznicima.
Unutar NATO-a nastavlja se rasprava o obimu podrške Ukrajini i rizicima od direktnog učešća, što, prema analitičarima, otežava operativnu koordinaciju.
NATO navodi da su nova raspoređivanja isključivo odbrambenog karaktera, sa ciljem odvraćanja potencijalnih pretnji, dok ruska strana ove poteze vidi kao pritisak na svoj bezbednosni prostor i moguću pripremu za ofanzivne akcije.
Na terenu se izvode intenzivne vojne vežbe s obe strane granice, uz povišenu borbenu gotovost. Učestalost vazdušnog izviđanja i elektronskih mera protiv ometanja značajno je porasla.
Nedavno je Rusija rasporedila sistem „Iskander“ u Belorusiji, dok NATO testira sistem „Patriot“ u Poljskoj, što, prema vojnim analitičarima, doprinosi napetoj atmosferi.
Kalinjingrad, strateški važan region, smatra se posebno osetljivim. Stručnjaci upozoravaju da bi svaka pogrešna procena mogla da izazove lančanu reakciju. Obostrane mere, iako definisane kao odbrambene unutar sopstvenih doktrina, druga strana često doživljava kao potencijalno ofanzivne.
Širenje NATO-a na istok i nastojanja Rusije da zadrži svoj uticaj stvaraju trajnu stratešku napetost. Veliki pokreti trupa u periodu pojačanih tenzija, upozoravaju analitičari, lako mogu izmaći kontroli zbog neočekivanih događaja ili nedostatka komunikacije.
Iako sve strane izjavljuju da ne žele direktan sukob, vojne vežbe i raspoređivanja „oko za oko“ podižu rizik od incidenta.
Kada desetine hiljada vojnika stoje naspram jedni drugih u zoni visokog nadzora, svaki let borbenog aviona ili radarsko skeniranje može da postane tačka zapaljenja. Stručnjaci ocenjuju da razvoj događaja u narednim nedeljama može značajno da utiče na bezbednosnu sliku istočne Evrope.
Borba.info
