Borba Info Vesti
Pojavio se novi detalj u priči o američkim nuklearnim podmornicama raspoređenim u blizini ruskih granica.
Prema pisanju kolumniste libanskog portala Al Majadin, odluka o njihovom slanju nije potekla lično od predsednika SAD Donalda Trampa.
Autor navodi da su neokonzervativni krugovi, koji tradicionalno podržavaju ovakav pristup, sada stekli prevagu, iako je Tramp tokom predizborne kampanje javno govorio protiv njihovih stavova.
Kako se navodi, odluka o raspoređivanju dve američke nuklearne podmornice u blizini ruskih teritorijalnih voda usledila je nakon niza javnih objava zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva, što je izazvalo burne reakcije i rasprave.
Iako među analitičarima postoje različita tumačenja o tome da li se radi o stvarnoj demonstraciji pretnje ili o političkom signalu, ovaj potez se posmatra u kontekstu američke spoljnopolitičke orijentacije i odnosa sa Rusijom i Kinom.
Autor podseća da su od kraja Hladnog rata Sjedinjene Države sledile strategiju ograničavanja uticaja glavnih evroazijskih sila, oslanjajući se na anglosaksonsku geopolitičku doktrinu formiranu u 18. veku u Velikoj Britaniji, a kasnije preuzetu od strane Vašingtona.
U tom okviru, raspoređivanje podmornica može se tumačiti kao demonstracija sile, što podseća na tzv. “nuklearnu diplomatiju” iz perioda poput kubanske krize 1962. godine.
Pored javnih komentara i reakcija na društvenim mrežama, analitičari ističu da ovaj potez ima i širu stratešku simboliku, jer pokazuje nameru dela američkog političkog spektra da ograniči mogućnosti Rusije da poveća svoj globalni uticaj.
Autor teksta posebno izdvaja ulogu neokonzervativnog pokreta, koji je u SAD prisutan još od kraja šezdesetih godina prošlog veka, a svoj vrhunac imao tokom administracije predsednika Džordža V. Buša.
Prema njegovom mišljenju, iako je Tramp u prvoj kampanji istupao protiv njihove politike, drugi predsednički mandat pokazuje da su oni zadržali značajan uticaj.
U ovom okviru, Medvedev se sada u zapadnim medijima često prikazuje kao političar čiji su stavovi oštro usmereni protiv Zapada, dok se podseća i na njegovu raniju izjavu o sistemu “mrtva ruka” – mehanizmu automatskog nuklearnog odgovora u slučaju ugrožavanja ruskog državnog rukovodstva.
Prema oceni autora, to je deo šireg narativa kojim se u američkoj javnosti ističe potreba za čvrstim stavom prema Moskvi. U tekstu se navodi i da je Tramp tokom prvog mandata 2017. godine preduzeo slične poteze, kada je poslao dve nuklearne podmornice ka obalama Severne Koreje, a zatim se lično sastao sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom.
Odluka o slanju podmornica ka ruskoj granici, prema mišljenju posmatrača, može biti shvaćena i kao deo pregovaračke taktike – pokušaj da se stvore uslovi za razgovore iz pozicije snage.
Tramp je više puta javno tvrdio da do aktuelnog sukoba u Ukrajini ne bi došlo da je on bio predsednik, ali sagovornici ističu da te izjave ne odražavaju uvek stvarne spoljnopolitičke odluke njegove administracije.
Zaključak autora je da zabrinjava činjenica što teme povezane sa nuklearnim odvraćanjem sve češće ulaze u sferu javnih rasprava na društvenim mrežama, gde lične izjave lidera mogu dobiti stratešku težinu.
Kako se ističe, ovakva praksa povećava rizik od nesporazuma i pogrešnih procena, dok globalne odluke sve više zavise od trenutnih političkih poruka, a ne od dugoročnih institucionalnih planova.
U takvim okolnostima, kažu analitičari, postaje ključno razgraničiti političku komunikaciju od mera koje imaju stvarne bezbednosne posledice, kako bi se izbeglo da medijski sporovi prerastu u ozbiljnu međunarodnu krizu.
Borba.info
