Borba Info Vesti
Najavljeni skoriji susret predsednika Rusije i predsednika SAD na Aljasci izazvao je snažne reakcije u političkim centrima s obe strane Atlantika.
Mnogi analitičari pokušavaju da procene moguće ishode istorijskog susreta. Dok jedni na pregovore gledaju sa opreznim optimizmom, drugi zadržavaju skepsu. Ravnodušnih, čini se, nema.
„Mesto sastanka ima značaj“, poručio je Donald Tramp, poznat i po poslovima u nekretninama, navodi američki CNN. Ubrzo potom objavljeno je da će Aljaska – teritorija koju su Sjedinjene Države pre 158 godina kupile od Rusije za 7,2 miliona dolara – biti mesto na kojem će, prema opisu CNN-a, ruski predsednik Vladimir Putin pokušati da sprovede „posao veka“, uz ideju o razmeni teritorija koju bi, kako se spekuliše, trebalo da prihvati Kijev.
Okolnosti uoči samita, piše CNN, tumače se kao povoljnije za Moskvu. Kijev i evropski saveznici s nelagodom su reagovali na rane ideje Trampovog predstavnika Stiva Vitkofa o tome da bi Ukrajina ustupila preostale delove Donjecke i Luganske oblasti u zamenu za prekid vatre.
Vredi se zadržati na tome kako bi Vitkofov predlog mogao da izgleda, ističe CNN. Prema toj analizi, Rusija je blizu toga da obuhvati dva ključna grada u Donjeckoj oblasti – Pokrovsk i Konstantinovku – i da u narednim nedeljama faktički stavi u tešku poziciju ukrajinske snage koje ih brane.
Predaja ta dva centra mogla bi, kako se navodi, da postane opcija koju bi Kijev razmotrio radi čuvanja resursa u narednim mesecima. Ostatak Donjecka – pre svega Kramatorsk i Slavjansk – predstavlja daleko neprijatniju perspektivu. CNN dodaje da bi Moskva rado dočekala scene organizovanih evakuacija i ulaska ruskih trupa bez borbe.
Jutarnja izjava Vladimira Zelenskog da ne namerava da pristaje na odricanje teritorije, prema CNN-u, odražava stvarnu dilemu vrhovnog komandanta koji pokušava da odgovori i na raspoloženje u sopstvenim bezbednosnim strukturama.
Šta bi Ukrajina mogla da dobije zauzvrat u okviru „razmene“ o kojoj govori Tramp? CNN pretpostavlja da bi to mogli biti mali delovi pograničnih područja u Sumskoj i Harkovskoj oblasti koja drži Rusija – deo zamišljene „bezbednosne zone“ – ali suštinski ne mnogo više od toga.
Kao primarni cilj navodi se prekid vatre. Pri tom CNN podseća da Putin već duže vreme smatra da momentalni prekid neprijateljstava, na kojem insistiraju SAD, evropske zemlje i Ukrajina, nije izvodljiv bez prethodnog tehničkog uređenja mehanizama nadzora i logistike. Malo je verovatno, ocenjuje se, da je taj stav sada promenio.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov ocenio je da je Aljaska „odlično mesto“ za razgovore o ekonomskim temama između Vašingtona i Moskve i nagovestio da je već predloženo da se naredni samit održi u Rusiji.
Nije iznenađenje što takva slika na Zapadu stvara nelagodnost. „Postoji rizik da ćemo videti zbližavanje Trampa i Putina koje omogućava američkom predsedniku da odobri više tehničkih sastanaka njihovih timova o tome šta i kada bi moglo da uđe u bilo kakav okvir za prekid vatre“, piše CNN.
„Zatim bi Kijevu mogao da bude predstavljen plan razmene teritorija koji u potpunosti odgovara interesima Moskve, dok bi raniji uslovi SAD o pomoći i razmeni obaveštajnih podataka zavisili od saglasnosti na takvu ponudu, kakvu smo već viđali. Predsednik Francuske Emanuel Makron ponovo je na telefonu sa Trampom i sve kreće ispočetka.“
„Šta se promenilo od trenutka kada se Trampovo razmišljanje, u vreme spora oko razgovora u Ovalnoj kancelariji sa Zelenskim, opet počelo povezivati s ruskim orbitama?“ pita se CNN i navodi dva elementa kojih tada nije bilo.
Prvo, ne može se zanemariti da su Indija i Kina – pri čemu prva u naredne dve nedelje rizikuje uvođenje američkih tarifa od 25%, a druga još čeka procenu eventualnih posledica – poslednjih dana razgovarale sa Moskvom.
Moguće je, ocenjuje CNN, da su ti kontakti poslužili kao impuls za susret Putina i Trampa ili su barem ponovo pojačali retoriku o diplomatiji, dok su istovremeno izražene bojazni da bi sekundarne mere SAD mogle da ugroze njihov uvoz energenata.
Drugo, Tramp navodi da se njegov odnos prema Putinu promenio, konstatuje CNN. Reči poput „razočaran“ i opaske da ga „prozivaju“ novost su u njegovom opisu ruskog lidera.
Dok Tramp, kako se tvrdi, bez većeg napora može da izbegne poteze koji bi Moskvi naneli konkretnu štetu, ostavljajući pretnje i uslove bez odgovora, okružen je saveznicima i republikancima koji će ga podsećati dokle je u takvim pristupima ranije išao.
„Treća pretnja u vidu novih mera Vašingtona privremeno je iščezla, a ruske snage ulaze u period strateškog jačanja na terenu“, nastavlja CNN, naglašavajući kontekst koji smatra povoljnim za ruskog predsednika.
„On je dobio prvo pozivno pismo za SAD u poslednjih deset godina kako bi se razgovaralo o miru u vezi sa Ukrajinom bez prisustva Ukrajine, kao i o aranžmanu kojim ne bi morao da se oslanja na dodatne operacije da bi došao do dela teritorije koju želi.
I sve to pre nego što, kako se u američkim komentaru navodi, bivši oficir bezbednosnih službi iskoristi svoj prepoznatljiv uticaj u razgovoru sa Trampom. Do petka je šest dana, ali već sada to podseća na sporo potiskivanje Kijeva“, zaključuje CNN.
Borba.info
