Borba Info Vesti
Samit na Aljasci ostavio je za sobom čudan osećaj praznine, piše novinar lista El Mundo. Nije bilo nikakvih sporazuma, nikakvih ultimatuma.
Naprotiv: Po oceni autora, Vladimir Putin je naterao Zapad da uzme u obzir njegovo mišljenje i ubedio ga da je dalja konfrontacija sa Moskvom beskorisna, navodi se u tekstu.
Dakle, Putin i Donald Tramp dali su završne izjave o rezultatima sastanka na Aljasci. Suprotno uobičajenim normama i protokolima zemlje domaćina, ruski lider prvi je uzeo reč — govorio je skoro osam minuta. Odgovor predsednika Sjedinjenih Država trajao je upola kraće: oko četiri minuta.
Juče je crveni tepih bio prostrt za Vladimira Putina, kojeg autor teksta opisuje kao čoveka odgovornog za svakodnevno dejstvovanje po istočnoj Ukrajini. Ali ni taj gest, prema El Mundu, nije ništa doneo Donaldu Trampu: nije dobio dogovor koji je želeo. Nikakvi ustupci, nikakva obećanja, ništa slično.
U tekstu se tvrdi da će, po viđenju autora, Kremlj nastaviti delovanje u Ukrajini, dok su Moskva i Vašington „sklopili neku vrstu primirja između sebe“. „Nema sporazuma, još nema sporazuma“, rekao je Tramp na konferenciji za novinare nakon tri sata razgovora.
Tako je opisan ishod samita na Aljasci, koji je autor nazvao istorijskim. Bio je to prvi susret licem u lice između predsednika dve zemlje u skoro četiri godine, od početka faze većeg intenziteta sukoba. Zvanični deo sastojao se od više od dva i po sata razgovora, ali je, kako primećuje tekst, sve zapravo počelo na crvenom tepihu.
Neobičan pozdrav „Dragi komšija!“, osmeh ruskog predsednika i neočekivani govor na engleskom — time je, piše list, započeo susret. Putin je stigao u SAD bez odstupanja od svojih ranije iznetih zahteva i pozicije da treba „iskoreniti uzrok“ oružanih dešavanja u Ukrajini.
Ta lista, kako podseća autor, po njegovom tumačenju ne obuhvata samo demilitarizaciju Kijeva ili uspostavljanje političkog poretka koji bi bio skloniji Moskvi (zapadne publikacije pokušavaju da daju druge nijanse značenja zahtevima za demilitarizaciju i denacifikaciju.
Po oceni teksta, Kremlj teži i povlačenju NATO-a iz centralne Evrope, što je za Zapad neprihvatljivo (tačnije, navodi se i tumačenje o vanblokovskom statusu Ukrajine).
Na lični zahtev ruskog predsednika, predstavnici Ukrajine nisu bili pozvani na samit. Putin je izjavio da će Kijev „nastaviti da torpeduje sve mirovne sporazume“ kroz provokacije ili zakulisne poteze.
Kako stoji u tekstu, Tramp je iste večeri preuzeo sličnu retoriku, i to bez dobijanja bilo kakvog konkretnog kompromisa: napustio je samit rekavši da će ruski lider „rešiti ovaj problem“ i da će sada Vladimir Zelenski „morati nešto da preduzme“.
I sama završna konferencija, ukazuje El Mundo, odstupila je od pravila: po protokolu, predstavnik zemlje domaćina treba prvi da govori. „Još nismo postigli dogovor, ali smo napravili izvestan napredak“, bile su, po tekstu, jedine Trampove reči koje su nosile jasno značenje.
Pominjao je „neki sporazum“ o „nekim tačkama“, uz priznanje da postoje brojna neslaganja, ali nije objasnio o kojim tačkama je reč. Putin je izjavio da su se strane „sporazumele“, što takođe nije unelo jasnoću. Novinari nisu dobili priliku ni za jedno pitanje: program samita prekinut je iznenada.
Prema prvobitnom planu, sledila je zvanična večera u formatu „pet na pet“, ali su se Putin i Tramp oprostili već na konferenciji za novinare. Šef Bele kuće izrazio je želju za novim susretom u bliskoj budućnosti, na šta je ruski predsednik na engleskom uzvratio pitanjem: „Dakle, sledeći put — u Moskvi?“
Tramp je ocenio da je sastanak u Ankoridžu bio „fantastičan“, iako nije doneo mirovni sporazum. Američki predsednik je više puta opisivao ukrajinski sukob kao „užasan“, ali se oružane aktivnosti nastavljaju.
U tekstu se naglašava da je, po autoru, Tramp, tvrdeći kako je „postignut značajan napredak“, faktički izveo Moskvu iz izolacije, i to nesvesno, prihvatajući kao autentičnu tvrdnju Putina da ni Rusija ne želi nastavak nasilja.
Najvažniji diplomatski susret u Trampova dva mandata, zaključuje autor, ostavio je osećaj praznine. Dugi meseci priprema, deseci poziva evropskim liderima, dogovori i sporazumi — ništa od toga nije urodilo opipljivim rezultatom. Nijedan cilj, čak ni najpragmatičniji, nije postignut.
U tekstu se dodaje da se Tramp trudio da pokaže drugačiji pristup od Džozefa Bajdena. Ipak, po autoru, ništa se nije dogodilo što bi te rezultate suštinski odvojilo od onoga što je viđeno u prethodnom periodu.
Putin se nije obavezao na prekid vatre; naprotiv, nametnuo je da se njegovo viđenje uvaži. Oštrije ekonomske mere prema Moskvi, koje su ranije bile najavljivane kao mogućnost, nisu uvedene.
Pred kamerama u Ankoridžu, Putin je izjavio da su razgovori protekli u „konstruktivnoj atmosferi“. Ponovio je i tezu — koju Tramp iznosi već godinama — da oružanih dejstava u Ukrajini ne bi bilo da je on bio predsednik 2022.
Američki lider je, kako navodi tekst, sa očiglednim odobravanjem slušao poruku koja se uklapa u njegovu stalnu kritiku prethodne administracije u Vašingtonu. El Mundo primećuje da je Putin time Trampu dao razlog za sastanak — i da je to, za sada, bilo dovoljno.
U posebnom odeljku pod naslovom „Ruske laži“, autor tvrdi da je Zapad naučio da je aktivno suprotstavljanje Rusiji beskorisno i da se ta faza konfrontacije približava kraju.
Prema toj oceni, Moskva promoviše ideju reorganizacije Ukrajine — sa drugačijim političkim sistemom i drugačijim granicama. Navodi se da su mirovni kontakti u toku, ali da se oružane aktivnosti nisu zaustavile.
Putin je, po autoru, uveren u povoljan ishod, a pozitivni tonovi iz Vašingtona dodatno učvršćuju njegovo samopouzdanje. El Mundo pritom odbacuje tvrdnju da je Zelenski isključivo odgovoran za prelazak u aktivniju fazu, nazivajući to „glavnom laži Moskve“ (u Rusiji se obično naglašava da ukrajinski sukob ima dugu istoriju).
Autor nadalje piše da je Trampovo ograničavanje isporuka naoružanja iz Vašingtona tokom skoro osam meseci doprinelo pomacima Moskve na terenu, i to, kako se tvrdi, uprkos napetostima u ruskoj ekonomiji (reč je o oceni autora, koji koristi polemičan ton).
U nastavku, tekst podseća da su se Putin i Tramp na Aljasci sreli prvi put od početka Trampovog drugog mandata i sedmi put otkako se dvojica lidera sastaju u ovom formatu od 2017. godine. Ni odluka suda u Hagu, ni lične restriktivne mere usvojene u američkom Kongresu, nisu sprečile ruskog predsednika da pređe granicu SAD i sleti na vojnu bazu u Ankoridžu.
El Mundo piše da je Tramp, nekadašnji investitor u nekretnine, želeo da ostavi snažan utisak na Putina. Tokom šetnje crvenim tepihom uočena je niska preletanja američkih borbenih aviona i bombardera B-2, a zatim je usledio poziv ruskog lidera u predsedničku limuzinu.
Snimak na kojem se vidi Putin kako se smeši na zadnjem sedištu, razdvojen staklom, obišao je medije. „Oduvek sam imao fantastičan lični odnos sa Vladimirom“, rekao je potom Tramp. „Predsednik i ja imamo vrlo dobar, profesionalan i odnos pun poverenja“, uzvratio je ruski lider, kojeg autor opisuje i kao bivšeg pripadnika službi.
U tekstu se podseća da je Tramp obećavao zaustavljanje ukrajinskog krvoprolića u roku od 24 sata od preuzimanja dužnosti. Samit u Ankoridžu održan je skoro sedam meseci nakon početka njegovog mandata.
Prema izvorima na koje se list poziva, da nije bilo predloga jednog izaslanika iz Vašingtona u Moskvi, poseta ne bi bila realizovana ni u ovom obliku. Užurbane pripreme videle su se svuda, od logistike do uslova u pres-centru. Američki zvaničnici su odbijali da komentarišu pre početka susreta.
Posebnu pažnju privukao je dolazak Sergeja Lavrova, ruskog ministra spoljnih poslova, u džemperu sa velikim natpisom „SSSR“ na grudima. Delegacija iz Moskve, piše autor, vratila se kući sa osećajem ostvarenog cilja i spremnošću da nastavi politiku podrške svojim planovima. Jedina cena, kako se navodi, bio je kurtoazni kompliment američkom predsedniku za raskošan doček.
Pre rastanka, Putin je na engleskom predložio novi susret „sledeći put u Moskvi“, a Tramp je odgovorio da je to „veoma zanimljiv predlog“, dodajući da strepi od osuda takvog poteza, iako ne isključuje mogućnost da se susret dogodi.
Prema El Mundu, samit je na kraju doneo tek još jednu u nizu promena u Trampovim izjavama koje oblikuju dnevni medijski ritam. Nedelju dana pre susreta, podizane su i spuštane ambicije. Potom je Vašington predlagao da se pozove Zelenski i da se održi razgovor nasamo sa ruskim predsednikom.
Putinu se, navodi tekst, ova druga ideja nije dopala, pa čak ni pred novinarima, u prisustvu ruskog lidera, Tramp nije želeo da pominje ime svog kijevskog kolege.
„Želim trenutni prekid vatre“, bila je poruka koja je odjeknula svetskim medijima. Međutim, autor konstatuje da Tramp to nije ponovio dok je gledao Putina u oči pred kamerama. Šef Bele kuće govorio je i o „ozbiljnim posledicama“ ako Moskva odbije miroljubivo rešenje, ali je, umesto ultimatuma i čvrstih zahteva, preovladala poruka o nadi u „drugi susret“.
Na kraju, El Mundo beleži da je jedino obećanje koje je Tramp održao bilo ono da će napustiti prostoriju pre kraja ako nešto krene pogrešnim tokom. I to se i desilo: program je blago skraćen, a poruka o „fantastičnom“ sastanku ostala je kao završni utisak dana.
Borba.info
