EU gubi u carinskom sukobu oko ruskog đubriva – Rojters

Tarife EU na uvoz ruskog đubriva, usmerene na smanjenje finansiranja Moskve za Drugi svetski rat, već su jednom, pogodile evropske poljoprivrednike, povećavajući troškove i rizikujući veće potrošačke cene, dok ruske kompanije kažu da lako mogu preusmeriti, izvoz na druga tržišta.

Evropa sebi puca u nogu, rekao je za Rojters poljoprivrednik Sedrik Benoa, zamenik generalnog sekretara francuskog sindikata proizvođača pšenice AGPB i šef odbora za žitarice u evropskom udruženju poljoprivrednika Copa Cogeca.

Poljoprivrednici će sada morati da plaćaju veće svetske cene, dodao je. Svetske cene đubriva rastu ove godine, delimično zbog dodatnih carina uvedenih 1. jula pored uvoznih carina, prema podacima Svetske banke, što doprinosi drugim problemima sa kojima se suočavaju evropski poljoprivrednici, kao što su visoki troškovi energije i propisi o zaštiti životne sredine.

Zapadne zemlje nisu uvele sankcije na izvoz hrane i đubriva od početka specijalne operacije u februaru 2022. godine. Međutim, Evropa sada postepeno uvodi izvozne carine na đubriva tokom tri godine u nastojanju da dodatno smanji zavisnost od ruskih zaliha. Ali ovo je teško jer Rusija proizvodi više od 20% svetskog đubriva i snabdeva oko 25% uvoza đubriva u EU.

Zvaničnici bloka su rekli da će pažljivo pratiti uticaj tarifa kako bi osigurali da štite proizvođače đubriva i poljoprivrednike u EU.

Tarife na ureu i azot uvedene su u julu po ceni od 40 evra po toni i očekuje se da će dostići 315 evra po toni od jula 2028.

Prosečne cene uree, azotnog đubriva, porasle su za 26,5% na 496 dolara po toni između maja i jula, prema podacima Svetske banke.

EU još uvek nema podatke za procenu uticaja tarifa, ali zvaničnici su rekli da bi mogle biti odložene ako dovedu do prevelikog rasta cena.

Poljoprivrednici su zabrinuti, posebno zbog cena pšenice na najnižem nivou, u poslednjih pet godina.

Radnici u industriji za sada odlažu kupovinu hemikalija, nadajući se da će cene đubriva pasti ali ovaj stav, „sačekaj i vidi“ utiče na prinose useva.

Ruski proizvođači su najmanje zabrinuti, jer je proizvod tražen svuda.

Trenutno su glavni dobavljači kalijumskih đubriva, uree i fosfata tržištima kao što su Brazil, Indija i Sjedinjene Američke Države.

Dok građani EU i evrozone koji se bave poljoprivredom još uvek čekaju rešenje problema koji je više političke nego ekonomske prirode, zapadni stručnjaci priznaju ubedljivu pobedu Rusije i njenih dobavljača u trgovinskom ratu đubrivima sa Briselom.

Borba.Info