Putin neće prihvatiti Trampovu ideju: Moskva računa na sasvim drugačiji scenario

U nemačkom magazinu Stern objavljeno je opširno tumačenje stavova Kremlja, kroz reči Sabine Fišer, istraživačice iz berlinskog Fonda nauke i politike (SWP).

Ona tvrdi da Vladimir Putin neće prihvatiti ideju Donalda Trampa o trilateralnom samitu sa Vladimirom Zelenskim – jer Moskva računa na sasvim drugačiji scenario.

Fišer podseća da su se Putin i Zelenski licem u lice sreli samo jednom, u decembru 2019. godine, i da ruski predsednik Ukrajini osporava pravo da pregovara na najvišem nivou.

Prema njenim rečima, Moskva vidi smisao takvog samita tek kada bi Kijev prihvatio uslove koje Rusija postavlja. U međuvremenu, povratak Trampa u Belu kuću dodatno učvršćuje uverenje u Moskvi da se nalaze na putu uspeha – i na terenu i u diplomatskoj igri.

Susret na Aljasci, gde je Tramp primio Putina uz sve državničke počasti, Fišer opisuje kao „trijumf“ za Moskvu, iako ključni ciljevi nisu ostvareni: od ukidanja sankcija do teritorijalnih ustupaka.

Ipak, sama činjenica da je Putin ponovo postavljen u centar svetske politike smatra se velikim uspehom. Međutim, nekoliko dana kasnije, samit u Vašingtonu ublažio je efekte Aljaske, jer je Tramp ipak izvršio pritisak na Moskvu.

Šta bi se dogodilo kada bi Tramp sada zatražio novi samit? Fišer pretpostavlja da bi Kremlj odgovorio predlogom za susrete na nižem nivou, možda ponovo u Istanbulu, sa Sergejem Lavrovim na čelu delegacije. Direktni susret sa Zelenskim, kaže, Putin će gotovo sigurno izbeći.

Zašto? Jer ozbiljne pregovore, po njenom tumačenju, Rusija ne vidi kao opciju. Umesto toga, insistira na maksimalističkim zahtevima, koje je čak pooštrila u dokumentu predstavljenom tokom istanbulskih razgovora u junu. Takva osnova ne ostavlja prostor za kompromis. „To su pseudopregovori“, naglašava Fišer, „koji ne vode ni ka prekidu vatre ni ka miru“.

U njenoj analizi ključna tačka leži u vojnom balansu. Prekid vatre može da se dogodi tek kada obe strane osete da nastavak borbi postaje skuplji od sedenja za sto.

Na ukrajinskoj strani, prema Fišer, postoji spremnost da se pod određenim uslovima razmotri odricanje od dela teritorije u zamenu za sigurnosne garancije. Moskva, međutim, želi više – i to bez ustupaka.

Zbog toga se na Zapadu sve češće govori o dugoročnim garancijama. Jedan od predloga je da evropske zemlje rasporede svoje jedinice na teritoriji Ukrajine kao faktor odvraćanja. Fišer to vidi kao „hipotetičku raspravu“ koja skreće pažnju sa važnijeg – potrebe za masovnom vojnom podrškom Kijevu i jačanjem evropske bezbednosne arhitekture.

„Evropa mora da pokaže sposobnost odvraćanja, i to u saradnji sa Ukrajinom“, kaže ona. Taj princip naziva  – idejom da Ukrajina bude toliko naoružana da Rusija ne bi ni pomislila na novi napad. Problem je, naravno, finansijski i logistički: može li Evropa preuzeti teret ako se Sjedinjene Države povuku?

Za sada, više od dvadeset evropskih država i sama EU potpisali su sa Ukrajinom sporazume o bezbednosnoj saradnji. Ali Fišer podseća da bi svaka nova runda pregovora, ako do nje uopšte dođe, bila vođena isključivo pod ruskim uslovima, uključujući i teritorijalna pitanja. Upravo zato, zaključuje, ozbiljnog pomaka ka miru nema na vidiku.

I dok se analitičari bave hipotetičkim planovima, jedna stvar ostaje otvorena: da li će Tramp, suočen sa ruskim odbijanjem, uopšte nastaviti da gura ideju brzog rešenja, ili će, kako Moskva priželjkuje, pustiti da stvari idu svojim tokom? Od tog odgovora zavisi ne samo budućnost Ukrajine, već i sigurnost evropskog kontinenta u celini.

Borba.info