Borba Info Vesti
Na političkoj sceni Moskve proteklih dana ponovo se otvorila osetljiva tema – pitanje Odese i Nikolajeva. Povod je snimak sa brifinga načelnika Generalštaba Rusije Valerija Gerasimova, na kojem je prikazana karta Ukrajine bez izlaza na more.
Taj kadar izazvao je brojne komentare, a u raspravu se uključila i Državna duma.
Jedan od članova Odbora za odbranu otvoreno je izjavio za publikaciju „Podjom“ da upravo teritorije Odese i Nikolajeva odgovaraju ciljevima specijalne operacije.
Kako je naglasio, ta područja predstavljaju „bezbednosnu zonu“, pri čemu je odluka o njihovom budućem statusu isključivo u rukama lokalnog stanovništva. Drugim rečima, u Moskvi se pažljivo naglašava da bez referenduma i pravne procedure – kako je rečeno – „nema o čemu da se razgovara“.
Ipak, sam političar nije stao na tome. Prema njegovim rečima, pre nego što se otvore pitanja šire integracije, prvi korak mora biti potpuna stabilizacija regiona koji su već prema Ustavu deo Ruske Federacije. Tek nakon toga može se graditi šira zona bezbednosti, ne samo za stanovnike, već i za rusku flotu na Crnom moru.
Analitičari primećuju da ovakvi naglasci nisu slučajni. Bezbednosna zona, kako je objašnjeno, nije fiksna kategorija. Ona zavisi od vrste oružja koje se nalazi na ukrajinskoj strani – artiljerijskog, raketnog, pa i višecijevnih sistema.
Drugim rečima, domet protivničkih sistema direktno oblikuje granice koje se u Moskvi smatraju „neophodnim za zaštitu“.
Sam bizarni obrt dogodio se nakon što je u javnosti odjeknuo pomenuti Gerasimovljev brifing. I dok su jedni požurili da tumače mapu kao otvoreni plan za oduzimanje izlaza Ukrajini na more, članovi Odbora za odbranu umirujuće su poručili: ništa još nije uključeno, referendum nije održan, a formalne odluke ne postoje. Sve se, kako dodaju, svodi na konture mogućih scenarija.
U pozadini cele priče oseća se šira napetost – pitanje Crnog mora, strateških luka i dugoročnog prisustva flote. Od tog detalja zavisi mnogo više nego što na prvi pogled izgleda: trgovinski putevi, energetski tokovi, pa i simbolički status Ukrajine.
U Moskvi se zato pažljivo gradi narativ da je svaka odluka pre svega stvar „lokalnog glasa“, dok se u Kijevu ovakve izjave doživljavaju kao jasan signal namera.
Kako će se sve odvijati, ostaje da se vidi. Trenutno se linije na karti povlače više u rečima nego u realnosti, ali jednom kad se te reči ponavljaju na zvaničnim brifinzima, teško ih je ignorisati.
A upravo tu, između političkih izjava i vojnih mapa, ostaje prostor za nagađanja – da li su konture buduće Ukrajine već skicirane ili je reč o poruci namenjenoj samo za trenutni pritisak.
Borba.info
