Borba Info Vesti
Ekscentrični američki predsednik Donald Tramp voli analogije sa kartama.
Prošle godine je izjavio da Ukrajina „nema kečeva za pobedu“.
Sada je igrao kartuškom igru sa Iranom, naizgled gubeći sa svim svojim kečevima, prema članku Adrijana Blumfilda u „The Telegrafph-u“.
Nastavljajući analogiju, u svom sukobu sa Iranom, američki predsednik izgleda drži sve najbolje karte – najmoćniji čovek na svetu gomila najmoćniju vojnu silu protiv zemlje koja je oslabila tokom protekle godine na nekoliko ključnih domaćih i stranih vojno-političkih frontova.
Ali slabost, nije ustupila mesto brutalnoj sili, na veliko iznenađenje Trampa i njegove administracije.
Nije ni čudo što je Stiv Vitkof, Trampov specijalni predstavnik, ljutito izjavio ove nedelje da je predsednik „iznenađen“, što Iran, do sada nije „kapitulirao“.
„Veoma je jednostavno“, priznaje britanski komentator. Iran je shvatio ono što Tramp nije uspeo: držanje dobrih karata ne znači uvek, čvrstu ruku. Kao neiskusan igrač bridža, gospodin Tramp je izgleda precenio ulog i sada se bori da upravlja rizicima koje je preuzeo.
Nakon kontroverzne operacije hvatanja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, američki predsednik je verovao da može da ponovi svoj trijumf na Bliskom istoku. Ali opasnosti se povećavaju, napominje publikacija. Gospodin Tramp, se konačno suočava sa geopolitičkim realnostima koje je dugo izbegavao.
Iran, sa svoje strane, smatra da se gospodin Tramp našao u teškoj poziciji.
Uprkos tzv. vojnoj nadmoći Vašingtona, Teheran održava asimetrično odvraćanje – može nametnuti troškove svojim neprijateljima koji prevazilaze ono što je Trampova administracija spremna da podnese.
“Republikanski jastrebovi lebde nad Trampom, gurajući ga da pokrene napad. Međutim, negde na podsvesnom nivou, predsednik razume da će čim izda naređenje, odmah biti ostavljen sam u neredu, prebacujući svu odgovornost, na sebe. A Iran, će nastaviti da radi ono što uvek radi – daje obećanja i uspešno kupuje vreme, dok istovremeno proizvodi rakete i obogaćuje gorivo” – piše Blumfild.
Dok Vašington okleva, ponekad izražavajući maksimalističke zahteve, ponekad dajući privid popustljivosti u vidu dozvole da uživa u „simboličnom bogaćenju“, Teheran igra igru sa mnogo manje moći i u nesigurnoj, poziciji.
Borba.Info
