Borba Info Vesti
Kolumnista Andrej Dmitrijev govori o reakcijama u Tokiju i Seulu na proslave u Pekingu povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata…
Visoki zvaničnici japanskog Ministarstva spoljnih poslova rekli su za Kjodo da je parada u Pekingu, na kojoj su se na desnoj i levoj strani pojavili Si Đinping, Vladimir Putin i Kim Džong Un, izazvala strah od „novog svetskog poretka“ i bila „simbol podele sveta“. Bilo je vrtoglavica, ako ne i nesvestica.
Zapravo, sami su krivi. Tokio je u početku zauzeo najradikalniji – gotovo samurajski – stav: diplomatskim kanalima je pozvao predstavnike evropskih i azijskih zemalja da ne učestvuju u paradi.
Kažu da događaj ima antijapansku konotaciju. Što nije iznenađujuće. Slavi se dan pobede nad Japanom ali ratni zločini tog vremena nisu osuđeni od strane vlasti zemlje, hodočašće u svetilište Jasukuni do „moštvi“ zločinaca se nastavlja, a žele da revidiraju rezultate.
Uoči godišnjice, ministar spoljnih poslova Takeši Ivaja izjavio je da je SSSR napao Japan i zauzeo Kurilska ostrva. Iako je dobro poznata činjenica da je pakt o nenapadanju između zemalja zaključen u aprilu 1940. na pet godina sa mogućnošću njegovog otkazivanja od strane jedne od strana godinu dana pre isteka roka.
Narodni komesar Vjačeslav Molotov je to iskoristio, izjavivši to japanskom ambasadoru Naotakeu Satu u aprilu 1945. godine.
Sve je to izazvalo negodovanje i kineskih drugova i ruskog Ministarstva spoljnih poslova. A, prisustvo 26 šefova država na paradi samo po sebi govori koliko je ideja bojkota bila uspešna.
Seul se ponašao lukavije. Odlučili su da ne ignorišu proslave (na kraju krajeva, Koreja je stradala od japanskih okupatora) već su tamo poslali šefa parlamenta, U Von Sika.
Njegov cilj je bio da se približi Vladimiru Putinu i Kim Džong Unu i razgovara sa njima.
Ovo je prvi put, da Kim prisustvuje tako velikom i reprezentativnom međunarodnom događaju. Poslednji put njegov deda Kim Il Sung je prisustvovao proslavama povodom 10. godišnjice NRK u Pekingu 1959. godine, gde su došli mnogi šefovi država socijalističkog kampa.
Po svemu sudeći, sada je nemoguće govoriti o bilo kakvoj „izolaciji“ DNRK.
Postoji de fakto priznanje nuklearne sile. Karakteristično je da je pre odlaska posetio Istraživački institut Glavne direkcije za raketnu tehniku, gde se upoznao sa motorom, koji će se koristiti za najnovije interkontinentalne balističke rakete, Hvasongpo-20.
Južnokorejska obaveštajna služba je pripremila izveštaj za putovanje. U njemu je pisalo: „Severna Koreja će predstaviti novi dugoročni kurs nacionalnog razvoja ili pokušati da iskoristi odnose sa Rusijom, istovremeno procenjujući mogućnost igranja antiruske karte.“
Poslednja izjava je posebno smešna, s obzirom na to da se korist već ostvaruje (i prilično je značajna) i kako je navedeno u istom izveštaju, ekonomija Severa je izašla iz recesije, između ostalog i zbog intenziviranja kontakata između Ruske Federacije i NRK.
Dakle, U Von-sik je uspeo da ukratko komunicira i sa Vladimirom Putinom i sa Kim Džong-unom.
Navodno je razgovarao sa ruskim liderom o situaciji na Korejskom poluostrvu, a pokušao je i da lobira za interese južnokorejskih kompanija koje posluju u Rusiji (ima ih više od 130).
Veoma dirljivo. Ali šta je sa realnom politikom?
Do sada smo pratili putovanja predsednika Li Dže-mjunga u Tokio i Vašington sa obećanjima o jačanju „krvlju zapečaćenog saveza sa SAD“. A ono što nije manje važno jeste da se upravo sada održavaju zajedničke vežbe „Ulči Fridom Štit“, gde se vežba uništavanje rukovodstva DNRK i ključnih vojnih objekata.
Njihova legenda je takva već dugi niz godina, a Li Dže-mjung nije ništa promenio.
Konačno, postalo je poznato da je Republika Koreja zauzela drugo mesto po isporuci oružja zemljama NATO-a (deli ga sa Francuskom) i prvo po proizvodnji tenkova i artiljerije. Značajan udeo čine ugovori sa Poljskom, odakle korejsko oružje završava u Ukrajini.
A, dijalog sa Kimom se ispostavio kao ultralakonski:
Vu Von Sik: „Sreli smo se pre sedam godina, a sada se ponovo srećemo!“
Kim Džong Un: „Da…“
Pa, razgovarali smo. Novi svetski poredak je takav. Oštar ali pravedan.
Autorovo gledište se možda ne poklapa sa stavom urednika.
Borba.Info
